Сваких шест месеци аналитичари Међународног монетарног фонда објављују извештај о глобалној финансијској стабилности. У најновијем извештају ревидирали су прогнозе о стабилности светске економије. Стручњаци су анализирали покушаје стимулисања економског развоја.
У условима успоравања економије, централне банке Сједињених Држава, Европске уније и Јапана присиљавају инвеститоре да улажу у све ризичније пројекте, у нади да ће подстаћи економију.
У пракси се, међутим, испоставило да значајан део тог новца иде у такозване „зомби компаније“, које могу да послују само у дуговима, не могу да зарађују ни да се развијају и, највероватније, никада неће моћи да плаћају узете кредите.
Током последње кризе 2008. године, епицентар финансијских проблема био је у области хипотекарних зајмова, који су у Сједињеним Државама одобрени зајмопримцима који нису имали могућности да исплате ове дугове.
Сада се сличан проблем односи на готово целу светску економију, наводи се у извештају ММФ-а.
Једина разлика је у томе што дужници који немају способност плаћања више нису сиромашни и незапослени Американци, већ компаније, понекад врло велике, са бројном имовином и запосленима, али без бенефиција и са великим кредитним оптерећењем.
„Глобални финансијски систем је све напетији, нестабилнији и опаснији него 2008. године, уочи кризе и пропасти америчке инвестиционе банке ’Лиман брадерс‘“, изјавила је Амброз Еванс-Причард, аналитичарка листа „Телеграф“.
„Рањивости пословног сектора су већ велике у неколико економија од системског значаја, као резултат повећања оптерећења дуга и слабљења капацитета за сервисирање дуга“, упозорава се у извештају ММФ-а.
Економисти ММФ-а израчунали су ризике засноване на хипотези да ће економско успоравање бити „упола озбиљније“, као глобална финансијска криза из 2008. године.
„Корпоративни дуг у ризику од неплаћања могао би да се повећа на 19 билиона долара или скоро 40 одсто укупног дуга у главним економијама“, упозорава ММФ.
„Деветнаест билиона долара је астрономска сума“, указује Еванс-Причардова, упоређујући то са званичним америчким дугом, који износи око 22 билиона долара.
„Владе главних земаља света имају у рукама дужничку бомбу“, упозорава руски аналитичар Иван Данилов.
У том контексту, могућности да компаније које су акумулирале ове дугове, међу којима су „Убер“, „Тесла“, „ВиВорк“, почну да добијају довољне бенефиције да би их платиле „су микроскопске“, сматра Данилов.
Све више аналитичара позива централне банке да престану са финансирањем непродуктивних компанија. Стручњаци упозоравају да ће нулте или негативне каматне стопе нанети „огромну штету“ дугорочној економији.
„Нулта каматна стопа или негативне каматне стопе наносе огромну штету дугорочној економији. За почетак, нулте каматне стопе трују пословно окружење“, рекао је Јува Хедрик-Вонг, професор са Универзитета у Сингапуру и бивши главни економиста компаније „МастерКард“.
На овај начин, алат централних банака за снижавање каматних стопа ради подстицања привреде оставља финансијске системе све рањивијима и може имати негативан дугорочни ефекат.
„Међународни монетарни фонд приредио нам је готички хорор. Подршка тржиштима са штампаним новцем, нулта каматна стопа и финансијска репресија навели су инвеститоре широм света да повећавајући ризике. Створили смо чудовиште“, закључила је Амброз Еванс-Причард.
Спутњик