Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун истиче да Србија жели да се реши случај убиства браће Битићи, али да је усвајање Резолуције у Представничком дому Конгреса САД којом се од Србије захтева да тај случај реши, неприхватиљив притисак на нашу земљу.
То је неприхватљив притисак на посао који треба да одраде надлежни органи Србије, рекао је Дрецун за Танјуг.
„Амерички Конгрес, ипак, мора да поштује законе који важе на територији Србије и законске процедуре које се примењују, а не да унапред осуђе и пресуђује“, навео је он.
Дрецун као посебно проблематично види то што се у Резолуцији жигоше једна особа, конкретним именом и презименом, као неко ко се сумњичи да је одговоран за та убиства, будући да се у Резолуцији, између осталог, наводи да се одговорним сматра некадашњи командант полицијске јединице Жандармерија Горан Радосављевић Гури.
„За изградњу добрих односа Србије и САД неки у Вашингтону треба да престану да третирају Србију као земљу која само треба да извршава њихове заповести“, нагласио је Дрецун.
Истиче да је Србија суверена држава чији органи раде свој посао, те да не може ништа да се уради мимо закона и да такво понашање српских надлежних органа не може да промени никакав притисак ни Конгреса, ни Сената, ни породице Битићи, чије је деловање, према Дрецуновом мишљењу заправо и резултирало овом Резолуцијом.
„Ако неко очекује да ће наши органи да крше сопствене законе, онда то није прихватљиво“, нагласио је Дрецун.
Дрецун сматра да ова резолуција није део притиска на Србију у контексту решавања питања КиМ.
„Мислим да је ово један процес, и резултат понајвише лобирања и притиска породице Битићи у САД“, рекао је Дрецун.
Представнички дом Конгреса САД усвојио је резолуцију, којом се од Србије захтева да реши случај убиства тројице браће Битићи – Илија, Агрона и Мехмета, који су били амерички држављани, а коју сада треба да усвоји и Сенат.
Иљир, Агрон и Мехмет Битићи су амерички држављани албанског порекла, који су 1999. ушли у Србију и придружили Атлантској бригади Ослободилачке војске Косова (ОВК).
По завршетку рата, они су 26. јуна 1999. покушали у цивилним оделима да уђу у Србију и ухапшени су , а суд у Прокупљу осудио их је на 15 дана затвора.
Верује се да их је убила српска полиција а њихови посмртни остаци нађени су 2001. године при ексхумацији из масовне гробнице у Петровом Селу, недалеко од наставног центра за обуку антитерористицких јединица МУП-а Србије.
За њихово убиство није нико оптужен, а двојица полицајаца којима се судило за њихово противправно лишење слободе правоснажно су ослобођени од оптужби 2013. године.
Амбасада САД је више пута тражила да се тај случај расветли наводећи као један од највиших приоритета у билатералним односима Србије и САД.