Притисак на мене, да сам учинио нешто што нисам – се наставља. Апсолутно сам чист и немам разлога за страх и бригу. Са тим злочином немам никакве везе, нити сам га наредио, нити починио. Не знам ни ко је и из којих разлога то урадио. О свему овоме сам више пута давао изјаву и у Тужилаштву за ратне злочине. Истрагу о тим догађајима водио је и амерички ФБИ и није утврдио моју кривицу.
Овако за „Новости“ некадашњи први човек српске Жандармерије Горан Радосављевић Гури коментарише најновију резолуцију Представничког дома Конгреса којом се тражи од Србије да реши убиство тројице браће Битићи, односно да наша влада постави као приоритет кривично гоњење званичника за које се верује да су одговорни за злочин.
Американци са ликвидацијом Иљира, Агрона и Мехмета Битићија већ дуже време повезују Радосављевића, и у поменутој декларацији наводе да он ради као консултант фирме у Београду, да је високо позиционирани члан владајуће Српске напредне странке, чији је лидер председник Србије Александар Вучић.
Могуће је да се цела ова прича поново потеже, а у контексту нових политичких притисака на нашу државу и председника. Нисам више активан у органима Српске напредне странке и само сам обичан члан – закључује Гури, коме је, заједно са породицом, забрањен улазак у САД.
Подсећамо браћа Битићи дошли су из САД у време агресије НАТО на СРЈ како би се придружили паравојној формацији „Атланска бригада“ која је окупљала око око 400 добровољаца, махом Американаца албанског порекла, а који су се на Косову борили у саставу ОВК.
Ухапшени су приликом нелегалног покушаја уласка у Србију због чега су осуђени на 15 дана затвора.
Пуштени су 8. јула 1999. године, три дана пре истека казне, али су наводно одведени у базу Посебних јединица полиције код Петровог Села и ту убијени.
Њихова тела нађена су 2001. у једној од две масовне гробнице у том месту, везаних руку и са прострелним ранама на потиљку.
Због сумње да су мучили Иљира, Агрона и Мехмета и повредили њихово право на правично суђење, противправно их лишили слободе о одвели у камп у Петровом селу, судило се Сретену Поповићу и Милошу Стојановићу, бившим припадницима МУП Србије, али су ослобођени због недостатка доказа.
У резолуцији Представничког дома тврди се да наше власти нису никада оптужиле особе које су биле део у ланцу командовања МУП Србије и у том смислу, осим Радосављевића, помињу се и тадашњи министар полиције Влајко Стојиљковић и начелник ресора Јавне безбедности Властимир Ђорђевић, који после пресуде у Хагу служи казну у Немачкој.