Банке у Либану су затворене већ шести дан због масовних протеста који су захватили земљу прошле недеље, што изазива страховања од несташице готовог новца.
Изгледа да нико не зна када ће зајмодавци поново почети да раде, због чега се упозорава на потенцијалну навалу клијената на банке када коначно отворе шалтере.
„Заиста се плашимо паничног реаговања кад се банке поново отворе“, изјавио је из Бејрута председник Светске асоцијације либанских привредника Фуад Змохол за америчку телевизију Си-Ен-Би-Си.
Готовинска средства банака се налазе у резервама код Централне банке или у државним хартијама од вредности, а не у депозитима банака.
„Тако да банке немају довољно готовине за све који би дошли и затражили било коју готовинску трансакцију. То је главни проблем, зато морамо да сузбијемо панику“, додао је Змохол.
Тамошњи стручњаци кажу да проблем не представља либанска фунта, већ државне резерве долара, потребне за плаћање увоза, од којег је земља увелико зависна.
Протести у Либану одраз незадовљства
Протести, највећи у Либану у последњих 14 година, одраз су свеукупног незадовољства грађана због вишедеценијске корупције, дисфункционалне власти и погоршања основних јавних услуга, наводи америчка телевизија.
Пакет реформи који је у понедељак обећао либански премијер Сад Харири није задовољио демонстранте, који траже комплетну оставку владе и реформу, како кажу, фракцијског политичког система у земљи.
Планом реформи се предвиђа смањење буџетског дефицита 2020. години на 0,6 одсто БДП-а, али људи су забринути да ове мере долазе прекасно, при чему за многе од њих кажу да је мало вероватно да ће бити спроведен.
Економски проблеми дуго муче ову блискоисточну земљу, у којој живи шест милиона људи и 18 различитих верских заједница.
Увоз далеко већи од извоза
Дефицит текућег рачуна Либана износи високих 25 одсто, што значи да увози далеко више него што извози, да троши више него што штеди и да се увелико ослања на дознаке из иностранства како би испливала из дугова.
Стагнантан економски раст и успоравање прилива дознака од богате либанске дијаспоре довели су до опасног пада девизних резерви, потребних за увоз свега, почев од горива и пољопривредно-прехрамбених производа, до електронике.
Предузећа све теже од кредитора купују доларе који су им потребни за пословање. Влада је у септембру прогласила ванредно стање у економији.
Учешће дуга према БДП-у износи више од 150 одсто, што је једна од највиших стопа на свету, а незапосленост се креће између 35 и 40 процената.
Либанска фунта је фиксирана за долар и званични курс износи 1.507,5 фунти за долар од 1997. године, али многи кажу да често морају да иду у мењачнице које наплаћују далеко веће провизије.
Централна банка Либана већ годинама интервенише како би подупрла националну валуту продајом долара и куповином фунти. Међутим, да би продала доларе мора прво да их купи, што значи да се економски проблеми погоршавају и да су доларске резерве исцрпљене.