Наталија Нарочницкаја, председница фонда за историјску перспективу, катедра за историјске науке, учествовала је на 64. Међународном сајму књига у Београду и дала интервју порталу „Балканист“.
„Деведесетих се испоставило се да је судбина Југославије повезана са судбином наше земље. Припадала сам оном делу руског друштва који је бол српског народа доживљавао као свој. Током бомбардовања Босне, протестовала сам испред америчке амбасаде у Москви. Може се рећи да је искра тог ратног пламена у Југославији почела да распламсава ватру у мом срцу која до сада није угашена”, каже Наталија Алексејевна.
Сећа се како је напустила живот у главном граду и отишла у Београд, који је тада бомбардован.
„Ја – ћерка академика, која је навикла да седи у столици са цигаретом и са елементом скептицизма размишља о светским догађајима, која је навикла на удобан начин живота – маја 1999. године сам кроз бугарске планине дошла до Београда, који су тада бомбардовале НАТО снаге. Овде су се окупили искрени европски интелектуалци, професори из Сорбоне, из Аустрије, Велике Британије, имали смо округли сто о светском реду и миру. Покушала сам да привучем пажњу светске заједнице“, каже професорка. – Ужаснута, отварала сам прозор ноћу и гледала у небо, затим на аутомобиле који горе на улици. Десило се и да сам наступала у сали када се огласила сирена за опасност. Обезбеђење је почело да шаље све у склониште. Рекла сам: „Ја се не плашим, а ви?“, А публика ми је одговорила: „Ни ми се не плажимо!“ И наставили смо.
Затим сам отишла на Косово. То се догодило након што је илегално одузето од Србије. Моје колеге – Француз, Аустријанац, Енглез и Србин – путовали су у регион преко Истанбула и Беча, јер није било директног приступа Приштини. Они су изнајмили ауто, ја сам спавала у Грачаници у самостану две ноћи, а мушкарци у четири мале српске гостионице. Никада нећу заборавити та времена“, каже Наталија Нарочницкаја.
Она је рекла да увек прати дешавања на Балкану и да поново размишља и потешкоћама са којима се суочава Србија.
„Видим како се огроман притисак врши на Србију, како је приморана да маневрише и колико је то сада објективно тешко. Видимо како земља опстаје у условима најстроже западне пропаганде: у поређењу са њом совјетска комунистичка пропаганда личи на дечју! Србија је земља која воли слободу, овде живе модерни људи, али њихов одгој заснован је на конзервативним темељима и патријархалним вредностима, васпитани су са поштовањем према породици“, каже Наталија Алексејевна.
Она сматра да модерне, такозване „европске вредности“ немају никакве везе са универзалним, за шта су се борили преци модерних Европљана.
„Европске вредности, које пропагира западна пропаганда, нису блиске Србима. Својим противницима увек говорим да они сада издају истинске европске вредности за које су се њихови преци борили. Они издају ту Европа, која је постала позната широм света, која је тада свету открила једну заиста сјајну културу! Велике европске државе нису стварали „светски грађани“ и трансродни људи, већ Европљани, синови својих земаља, који су дали живот за веру, домовину, част, дужност, верност, породицу и децу. Хвала богу да оно на шта Запад покушава да нас навикне није пустило корена у Русији. Неки се жале на то што немамо параде сексуалних мањина и трансродних. Али то је забог њихове безбедности, објашњава руски стручњак.
Наталија Нарочнитскаја верује да Запад пажљиво копа себи рупу насиљем и подршком сепаратизма широм света. Ратови који су се водили на Блиском Истоку довели су до мигрантске кризе са којом се Европа не може носити. Ово је само један пример зла које су нанели.
„Сећате се како је пре неколико година Запад активно подржавао сва могућа сепаратистичка осећања? Чехословачка, Југославија, Совјетски Савез, затим Русија. Срећом, власт се код нас променила и људи су тражили чврсту руку, што је и зауставило колапс. Запад је свугде подржавао сепаратистичка осећања. И погледајте шта се сада дешава у самој западној Европи? Вратио се бумеранг зла. Тешко је предвидети како ће се даље одигравати ситуација са Каталонијом. Шта ако после Брегзира и Шкотска буде захтевала референдум? У Белгији једино монархија и контрола Европске уније пружају изглед јединства.
Под данашњом Русијом, запад се не би усудио учинити нешто слично ономе што је учинио тада са Југославијом. И веома смо дирнути тиме како наше вође дочекују овде у Србији. Руси и Срби ће увек имати заједнички циљ борбе, безобзира на често мењање правца спољне политике“, рекла је председница Фондације историјске перспективе.