Прођоше Васкрс и Ђурђевдан. Већини у здрављу и весељу. Како за празнике доликује. Деца су уживала у фарбању јаја, кићењу православних храмова, паљењу свећа, појању и међусобном дружењу. Ко је славио Крсну славу Ђурђевдан, с правом је очекивао дечју помоћ и око припрема јела, жита, колача и других славских ђаконија. Између два велика православна празника ове се године уклештио и Првомајски уранак. Никакво чудо, већ последица календарских разноликости. Многи, нарочито деца из града, радовали су се играријама на пропланцима око озеленелих гајева и забрана. Празници су прилика да се породица и пријатељи саберу једни око других и заједнички провеселе. Саборност је основа сваког празника. Зато им се сви радују, а посебно деца, јер рече Христ: Пустите децу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије (Лука, 18,16).
СЕЗОНА ЛОВА НЕ ПРЕСТАЈЕ
Мирно и празнично је било у Србији, хвала Господу, међу њеним домаћинима и њиховим гостима. Срби су славили, никог нису вређали. Нити другима зло смишљали. Као и увек у Србији. Поштујемо туђе празнике и обичаје, али чувамо своје. Са радошћу их празнујемо.
Нажалост, у другим крајевима љубави и доброте нема, али има мржње, бар кад су Срби у питању. У тзв. Независној Држави Хрватској Србе би и даље вешали на врбе, клали србосјеком, млатили и убијали чим стигну. Нико се због тога не секира. Вређати, пљувати, убијати Србе само зато што су Срби постало је прихватљиво, ако је икад и било неприхватљиво, за двопапску Ватиканску курију, комесаре у Бриселу, камарате у Минхену, НАТО усташе у Загребу, и остале евроунијатске поглавице. Лов на Србе је отворен и ловна сезона започета с почетка прошлог, двадесетог века никад се није ни затварала. Убиј Србина – казне нема! То је порука која се шаље свима и са разних места. Од Холивуда где су Срби увек злочинци, преко Трибунала у Хагу, који Србе осуђује на хиљадугодишње казне, а убице Срба ослобађа, до Вашингтона где се поново чују гласови о Србима који силоваше 50.000 Шиптарки, пошто су претходно силовали 120.000 муслиманки.
Неће они престати с понижавањем Срба, вере православне и државе Србије, без обзира колико се наша власт трудила да злочине који се свакодневно чине у „Назови Држави Хрватској“, на Косову и Метохији, окупираном од НАТО злочинаца и њихових евроунијатских сатрапа, објасни као провокације на које ми нећемо одговарати. Нису у питању провокације већ криминални акти свуда у свету кажњиви. Време је да Срби и они који су на власти у држави Србији престану да живе у заблуди. То је први корак ка решавању било ког проблема. Заблуда, бар тако је дефинисана у речнику, јесте мишљење засновано на погрешном сазнању. Зато је се ваља ослободити и погледати истини у очи.
КОМЕСАРИ НАС НЕ ЖЕЛЕ
Истина је увек једноставна. Зато је се многи плаше. У случају Срба и Србије заблуда је да ће нам НАТО убице, двопапска Римска курија и евроунијатски комесари помоћи на било који начин.
Неће и то свима мора бити јасно. Они желе да нас униште и то су показали више пута на делу: санкцијама, бомбардовањем, разарањем фабрика, болница, тровањем осиромашеним уранијумом, насилним превођењем православних Срба у римокатоличку веру, забраном ћирилице, отимањем српских територија. Они сем лажи неће никад Србима ништа друго понудити. Зато заборавимо евроунијатско чланство, јер то њихови комесари неће. Браћо Срби, нису нам ваљда свраке попиле мозак да се не сећамо шта су у прошлости Србима учинили комесари. Зашто би веровали да данашњи евроунијатски комесари имају некакве другачије идеје кад су у питању Срби од некадашњих комунистичких комесара? Престанимо да верујемо у њихове лажи, јер како написа мудри чика Јова Змај: Иза једне лажи / иде друга, трећа / најпре мала, после све већа и већа.
Нема нам друге него да се сами, уз Божју помоћ, ујединимо и окренемо Истоку одакле нам је често помоћ стизала. Кад би помоћ некад и изостала, бар нам казна с бомбама није стизала.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску.
Догодине у Призрену.
Драгомир Антонић/Печат-Балканска геополитика