Планина Рораима је одувек привлачила авантуристе, а они који су успели да се попну причали су о „острву у облацима“. Неприступачан терен састављен од изузетно стрмих и високих бочних стена, планина Рораима је дом бројним необичним биљним врстама које не постоје нигде више на планети. На планини пада киша сваког дана, због чега живот цвета.
На граници између Венецуеле, Гвајане и Бразила налази се та планина која је инспирисала Артура Конана Дојла да напише „Изгубљени свет“.
У његовој новели, група истраживача тамо проналази диносаурусе и друга изгубљена створења – и даље живе и здраве на удаљеној и изолованој висоравни. Неки и данас верују како је то реална могућност.
Некад непробојна граница за све осим староседелаца Пемона, планина Рораима је заиста била изгубљени свет. Ти планински платои су већ постојали кад је Јужна Америка била повезана с Африком у суперконтинент Гондвану, што значи да су први пут формирани пре отприлике 400 до 250 милиона година.
За то време, растопљена стена пробијала се кроз пукотине на копну. У исто време, ветар и вода пролетели су Гондваном па еродирали уздигнути горски низ. Регија изгледала слично сада као пре око 20 милиона година, пише Ancient Orgins.
Претпоставља се да „најмање половина од око 10.000 биљних врста овде јединствена за тепуисе и околне долине. Нове врсте се још откривају“, кажу научници.
Може ли то да значи да наводно изумрле врсте, чак и диносауруси, још могу да постоје.
Рораима је толико удаљена од света и јединствена да није тешко замислити како је Дојл тамо видео диносаурусе. Планином је био фасциниран британски ботаничар Еверард Им Турн, који се 1884. године попео на врх планине Рораима.
Нико од нас који смо пратили његов пут нисмо пронашли праисторијска створења, али терен је толико тежак да је само његов делић истражен, тек око 44 квадратна километра, рекао је немачки истраживач Ув Џорџ.
Од тада је истражено веће подручје планине, али нису пронађени трагови диносауруса.
Пре доласка Европљана, становници Венецуеле су тепуима приписивали посебно митско значење. Према индијанцима Пемон, планина Рораима је „пањ моћног стабла које је некада држало све воће и поврће на свету“, међутим „оборио га је један од њихових предака, а стабло се срушило на земљу и наступила је страшна поплава“.
Веровали су да ако се особа попне на врх тепуиса, неће се вратити жива.
Док се данашњи путници можда неће сусрести с диносаурусима и другим праисторијским бићима, моћи ће да виде црне жабе и тарантуле које не постоје нигде другде на планети.
Верује се да постоји много других врста јединствених Рораими које тек треба открити.
