Годишња обука младих „грађанских активиста“ из 15 земаља одржана је у главном граду Молдавије – у атмосфери строге тајности и америчким новцем, волонтерима је говорено о стратегијама борбе против власти, о организацији и медијској подршци масовним протестима.
У Кишињеву је од 24. до 27. октобра одржана конференција CampСamp2019. у организацији Прашког центра за грађанско друштво. Центар прима средства из америчког буџета додељеног према Закону о сузбијању америчких противника путем санкција (CAATSA).
Конференцији је присуствовало преко 300 људи из десетак земаља Европе и Азије. Млади грађански активисти, волонтери, блогери , инстаграм инфлуенцери, фемтреисери и наркомани – сви ти креативни људи окупили су се у малом Кишињеву.
„Четири дана предавања, дискусија, креативних експеримената и радионица у којима активисти и професионалци из области маркетинга, оглашавања и медија траже стварне начине да свет учине бољим местом“, преноси званична веб локација конференције campcamp2019.com.
Како се испоставило, у ствари, ти професионалци из Белорусије, Киргизије, Русије, Грузије, Јерменије и десетак других источноевропских држава поделили су своја искуства присиљавања на промену власти у њиховим земљама и супротстављања „руском утицају“.
За такву размену искустава само у главним члановима закона у 2018. и 2019. години издвојено је 250 хиљада долара.
Потпуна завера – „очекујте да ће вас контактирати“
CampCamp2019 у Кишињеву организован је у атмосфери апсолутне тајности. И организатори су били доста изненађени када су их дописници Спутњика Молдавија затекли исте – у удаљеном делу града, практично „у сигурној кући“.
Таква завера је необична за Кишињев. Обично најмање догађаје прати ПР на свим фронтовима. А онда тристо (!) Медијских активиста из 15 земаља – и све се то дешава у дубокој тајности.
Кишињевски CampCamp2019. је одличан пример когнитивне дисонанције.
С једне стране, званична веб локација Баркамп пуна је слогана попут „Разбијање информационог балона“, а ту је и потпуна отвореност, транспарентност и комуникација.
С друге стране, организатори су чак и сакрили место одржавања конференције. Чинило се да то нису медијски активисти који се окупљају у Кишињеву, већ револуционари у сигурној кући у Лењиновој улици.
На званичној страници семинара нема контакт бројева. Једна адреса е-поште је „за акредитацију новинара“. Дописник Спутник Молдавија испунио је упитник са захтевом за акредитацију и послао га на наведену адресу. Наравно, није добио одговор.
Избор учесника на CampCamp2019 – пажљив, као у обавештајној служби
Долазак на CampCamp2019 новинару је теже него у седиште ЦИА-е. Чак је и самим учесницима (који су прошли пажљив одабир, па све до проучавања њихових страница на друштвеним мрежама) било забрањено дописивање путем поште с организаторима. Комуникација – строго путем друштвених мрежа. Учесницима су објаснили да су организатори „бацили базу података“ – али само су адресе поште послате у пријавама за учешће на чудан начин.
„Ништа не разумете“, сажаљиво нам је објаснио познати грађански активиста, који је управљао неколико јавних организација одједном. У Кишињеву их нечасно називају „грантозози“.
„Они се плаше.“ Никад се не зна ко се крије иза адресе поште. На друштвеним мрежама гледају фотографију, да ли се подудара са лицем у апликацији, да ли је тамо права особа. Они гледају ко су му пријатељи, каква су расположења, шта он ради.
Заиста, помислили смо, и постало је прилично занимљиво. Ово је прави изазов. Да, шта се тамо стварно догађа?
Ко и чему уче омладину на CampCamp2019?
И то се догађало. Четири дана – и десетине представа за стотине учесника жељних успешне самореализације у области цивилног друштва.
Гостујућа звезда, која живи у Москви, писац Линор Горалик, одржао је предавање о лепршавом и нискобуџетном маркетингу. Лондонски подкаст Кристина Вазовски говорила је како постићи популарност на мрежи. Украјински медијски активиста Влад Крилевски, творац курса „Видео на колену“, говорио је о месту миленијума у медијима.
Али нешто нам говори да се Прашки центар цивилног друштва потрошио на позивање Линора Горалика у Кишињев не толико због њених талената, колико због размишљања есејисте.
„Сматрам да је руска војна агресија на Криму апсолутна катастрофа“, ова Гораликова искуства која је објавила украјинска штампа несумњиво су тражена међу организаторима CampCamp-2019-2019.
Влад Крилевски, запослени у украјинској служби Радио Слободе, такође је стекао славу не толико проучавањем улоге миленијала, колико публикацијама о „окупираном Донбасу“, „Холодомору“ и подршци кампањи против „руских тролова“ на Фејсбуку.
Као резултат, прилично аполитична предавања о прикупљању средстава и дизајна изгледају као декоративни јастучићи у програму, препуни предавања о борби против „руске пропаганде“ и „руског утицаја“, о организовању и медијској подршци масовним протестима.
Генерално, презентација говорника CampCamp-2019 показује неугодне пропусте. На пример, представник Молдавије, Влад Кобани, на званичној веб страници је сертификован као „активиста, блогер и угледан грађанин“, који „помаже у организовању јавних консултација за грађане“.
Прашки грађански центар скромно није објавио да је Влад Кобани пет година радио као менаџер програма за молдавску подружницу НДИ, америчког Националног демократског института. Она без које није било ни једне „револуције боја“ на постсовјетском простору.
На барикаде! У Кишињеву обучавали људе како да протест учине занимљивим
„Распуст на барикадама – 100 дана протеста“ – првог дана извештај грузијског говорника говори о четвородневном маратону. „Одличан случај!“ – одушевљава се руска ЛГБТ активисткиња.
Али сто дана је ипак много дуже, демонстранти ће се можда уморити. Стога – „Крај досадним протестима!“ – наставили су предавачи из Центра за уметнички активизам из Њујорка и Центра за савремену уметност у Скопљу.
То јест, ако сте мислили да уметност нема никакве везе са политиком, онда сте грешили. Уметност мора да носи политички карактер, доказује КампКамп-2019.
Успут, киншњевски активисти групе „Окупирај Гугуте“ постали су најмлађи партнерои уметника из Скопља, којима су обећали креативну акцију.
Окупирај Гугуте поноси се својим богатим искуством у комуникацији са страним активистима, укључујући руске – 2018. године дошло је до скандала када Молдавија није пустила члана опозиционе групе из Питербурга који је дошао да размени искуства са молдавским истомишљеницима.
Беома заступљена на семинару белоруска опозиција била је међу најактивнијим учесницима свих међународних програма Прашког цивилног центра.
Звезда КампКампа-2019 у Кишињеву био је белоруски новинар Франак Вјачорка. Он је бивши шеф омладинске организације Белоруског народног фронта, која се залаже за разбијање Белорусије и Русије, европске интеграције и улазак у НАТО.
Новембра 2018. Франак Вјачорка координисао је стварање румунског сервиса америчке радио станице Радио Либерти – који своје активности на тај начин аутоматски проширује и на Молдавију.
„Ово није медијски догађај!“
Али нисмо били у могућности да присуствујемо овом „медијском“ догађају. После марљиве истраге, установили смо да се њихови семинари одржавају у просторијама верског центра под иазивом „Студио иновационог лидерства“. Међутим, адреса која је наведена на страницама центра на друштвеним мрежама показала се лажном.
Сазнали смо да студија одржава догађаје на другачијој, стварној адреси, коју знају само „њихови“.
И ево га, управна зграда совјетске градње на периферији града, у запуштеном кварту. Сиви бетон, влага, изнад улаза је још један знак, „Општи центер Метеора“.
Неупадљив улаз у зграду још мање чини упадљивим бучна пијацом. Веома удобно. Чак и ако се сакупи триста људи, нико то неће приметити. Двоје младих пуши на улазу са беџевима „# КампКамп2019“. Нађено, коначно.
Радионица је смештена на трећем спрату. Древни лифт не ради. Бетонско степениште води до двоструких врата иза којих се, одједном појављује свјетлост, пространи ходници, топла атмосфера…
И двојица високих чувара, који нам се одлучујућим корацима приближавају.
Да завиримо у територију отворености, медија и како је тамо, на сајту написано – „креативном експерименту“, – успели смо само на пет метара.
„Идемо напоље“, узвикнуо је коорганизатор КампКампа 2019.
Натмурени телохранитељи својим изгледом потврдили су да би било много згодније разговарати испред врата. Мимо нас је прошла киргијска блогерка Елдана „Форајз“ Сатибалдијева са познатом фризуром. Желели смо да разговарамо са њом.
– Али ово је догађај о отворености, о медијима? Послали смо акредитацију. Ми смо из Спутника из Молдавија.
– „Знам одакле си“, рекао је човек уз благо неодобравање. – „И забрањујем вам да користите моје име или моју слику.
– Не, не ради се о отворености и медијима. Ово је догађај за грађанске активисте. Неки учесници су нас молили – без фотографија, без видео записа! У њиховим државама их прогоне. Да ли ме разумете?
– То јест, управо се зато толико говори о организовању протеста у КампКамп2019?
Тишина.
– Не знам, не присуствујем свим презентацијама.
Како се новцем из САД и ЕУ организује пропагандна мрежа у Молдавији
Чини се да су се Молдавија позабавили озбиљно, а чињеница да је Кишињев изабран за место одржавања КампКампа 2019 јасан је доказ те озбиљности.
Децембра 2017. године, амерички Стејт Департмент објавио је тендер за организовање и спровођење програма у Молдавији „подршка независним медијима“. Акценат на расподели новца ставља се на обуку младе генерације новинара који ће једног дана бити на челу молдавских медија.
Марта 2018. године покренут је програм додељивања новца за невладине организације, које финансира Министарство спољних послова САД, а чији је задатак да „врате поверење грађана у европски пут Молдавије“.
Посебан пакет новчаних средстава додељен је за рад на „смањењу ризика на територијама ван контроле државе“. Јасно је да говоре о руском војном присуству у Придњестровљу, које у САД и ЕУ сматрају „главним ризиком“.
За то је издвојено и много новца, до 25 хиљада долара за сваки пројекат – по први пут.
Пројекте за форирање антируског расположењаа у Молдавији такође финансирају савезници Сједињених Америчких Држава.
У јануару су хакери из групе Анонимус објавили на Интернету документе британског тајног државног пројекта Интегрити инишитив. Међу њима су биле директиве о стварању мреже експерата и грађанских активиста који би се супротставили „руском утицају“ у источној Европи, а посебно у Молдавији.
Румунију и Украјину, које су суседи с нашом земљом, одавно прате у том смислу. Међутим, Молдавија је и даље остала „бела мрља“ на тактичким медијским картама – иако су је прозападне владе водиле током последњих десет година. И можда је то управо и разлог – с обзиром на то колико је неуспешна била политика свих присталица „европског курса“ Молдавије.
А Молдавија је и даље земља у којој људи тврдоглаво настављају да гледају забрањене руске телевизијске емисије, остају имуни на антируску пропаганду, не сматрају руске мировне трупе у Придњестровљу „окупаторима“ и одбијају да гледају на Русију као на непријатеља.
Алекандар Исајев, Спутњик