Колиндини „бисери“: Грабар-Китаровић и даље тврди да се родила „иза погрешне стране Гвоздене завесе”

Председница Републике Хрватске опет је изјавила да се родила „иза Гвоздене завесе”.

– Не могу вам описати колико ми вечерашњи догађај значи – казала је поводом примања Фулбрајтове награде, те је – па је како преносе хрватски медији – опет изјавила да је била „девојка рођена с погрешне стране Гвоздене завесе”.

Колинда Грабар-Китаровић и раније је знала страним медијима говорити о свом трауматичном детињству „иза Гвоздене завесе”, попут скандала које је изазивала изјавама о томе да се „у Југославији није смела изјашњавати као Хрватица”, да „није могла да бира између врста јогурта”, да је „морала да саопштава властима колико ће хлеба бити потребно идуће недеље”.

Део о забрани националног изјашњавања Хрватом и Експрес и низ других медија по Хрватској оспорили су као бесмислицу опсежним пописима становништва из СФР Југославије на којима се Хрватима уредно изјашњавало више од 4 милиона грађана. Па и венчаним листом између Јосипа Броза Тита и Јованке Будисављевић из 1952. у којој се Тито уписао као „Хрват”.

Део о трауматичном детињству са само једном врстом јогурта Фактограф је оспорио као неистину, па и бесмислицу с обзиром на то да је о томе говорила као о наводном особном искуству, на основу опширних вишедеценијских докумената о млекарској индустрији у Југославији.

Испало је да је домаћа производња млекарских производа тада била неупоредиво снажнија од домаће данас, па тако да је било и више врста различитих чак и воћних јогурта.

Али, шта са новом изјавом о рођењу у односу на Гвоздену завесу? Ако знамо, да је председница рођена 1968. године у Ријеци, тадашња СР Хрватска као једна од шест република СФР Југославије, је ли она заиста рођена „иза“ Гвоздене завесе, је ли рођена с „праве” или с „погрешне” стране?

И, ако је можда рођена са западне стране Гвоздене завесе, зар је могуће да председница Републике Хрватске, парламентарне демократије која је и чланица ЕУ и чланица НАТО, сматра да би источна страна Гвоздене завесе била „права”!? Она страна по којој су идеолошку дисциплину и страховладу утеривали КГБ, Штази, Секуритатеа и сличне тајне службе?

Винстон Черчил је лично био аутор карте са Гвозденом завесом посред Европе на којој је Југославија заиста означена као једна од земаља „иза Гвоздене завесе”, односно совјетског подручја утицаја, онога што ће се до 1955. претворити у Варшавски пакт. По тој карти Ријека се заиста налазила иза Гвоздене завесе. Само, по тој истој карти иза Гвоздене завесе налазио се чак и Беч…

Јер, то је била карта из 1946. и Черчил је констатовао и да је део Аустрије тада био у совјетској окупационој зони. Од 1948. између Тита и Стаљина долази до раскола и од тада се Југославија убрзано приближава Западу, посебно САД.

Колико су се ствари промениле од тада до рођења Колинде Грабар Китаровић, показује стање са Гвозденом завесом какво је тај исти Черчил описао 1955. године.

Хрватски медији су навели да је још 1951. генерал Коча Поповић ишао у седиште ЦИА како би затражио, што је и добио, оружје за одбрану од СССР-а.

Писано је и о томе како је, врло брзо након раскола Тито-Стаљин, Југославија доставила Америци тада најмодернији совјетски МИГ који се срушио на југословенској територији.

Такође, и о кризи из 1971. када је Леонид Брежњев из Москве запретио Титу инвазијом, осетивши да је Тито слаб због протеста којима су се тражиле демократске промене, па је на то Ричард Никсон лично гарантовао Титу да ће га бранити.

Уведимо недељу дана Југославије, завршићете на Голом отоку

„Нека ме нико не уверава у живот какав није био”, одговорила је Колинда Грабар Китаровић онима који су се критички осврнули на њене поменуте изјаве.

„Сви смо то прошли у бившој Југославији, сви знамо како је било, како је било путовати са тим црвеним пасошем, каква сте понижавања доживљавали, шта је значило плаћати депозите итд… Ако је ико носталгичан за бившом Југославијом, уведимо недељу дана бивше Југославије. Знате ко ће највише профитирати? Ја, лично. Је ако кажете било шта против мене, завршићете на Голом отоку”, изјавила је председница Хрватске.

http://www.politika.rs