Косовска агенција за статистику (КАС) припрема се за попис становништва, домаћинстава и установа, а ако буде одржан, како се планира, 2021. године, биће то први попис после 2011.
Директор наредног пописа Авни Кастрати рекао је да ће попис бити извршен од врата до врата и трајаће 30 дана.
Према његовим речима, до сада су припремљени основни документи, јер ће у наредној години активности на том послу бити интензивиране.
Према подацима Косовске агенције за статистику, у попису који је спроведен априла 2011. број становника износио је 1.739.825, од чега су 92,93 одсто чинили Албанци, а 1,47 одсто Срби.
Драстичан пад броја Срба на Косову и Метохији бележен је годинама, а посебно током и након последњих сукоба, агресије НАТО и једностраног проглашења косовске независности.
О тихом егзодусу Срба из јужне српске покрајине најбоље говори чињеница да је, према попису становништва из 1939. године, на КиМ живело 276.000 Срба и 167.000 Албанаца. С друге стране, 1946. године Албанаца је било 287.000, а Срба 127.000.
Према последњим подацима, а позивајући се на попис становништва Косова и Метохије из 2011. године на њему живи 1.616.869 Албанаца, док је Срба једва 25.532, подаци су које је својевремено објавио портал „Интермагазин“.
Срби су били већинско становништво на Косову и Метохији од 13. до 18. века, док крајем 19. века као последица исељавања и протеривања Срба већина постају Албанци.
Према попису становништва из 1991. године, на Косову и Метохији живело је 194.190 Срба, док је број Албанаца тада процењен на 1.596.072 становника.
Истраживање аустријског физичара Јозефа Милера 1838. године показало је да је Метохија углавном словенска и да су Срби већина.
Студија из 1871. аустријског пуковника Петера Кукуља за интерну употребу Аустроугарске војске, показује да Призренски Мутесарифлук (који одговара у великој мери данашњем КиМ) има 500.000 становника. Процењује се да је 200.000 – 400.000 Срба протерано из Косовског Вилајета од 1876. до 1912., а нарочито током грчко-турског рата 1897. године.
Већину територије Косова и Метохије окупирала је у Другом светском рату марионетска италијанска државна творевина Велика Албанија, која је убила 10.000 и етнички очистила 100.000 Срба, док је у исто време населила 100.000 Албанаца из Албаније.
Свим Србима, који су насељени после ослобођења од Турака у Првом балканском рату 1912. године и повратка Косова и Метохије под власт Србије, забрањен је повратак после Другог светског рата, што је такође значајно утицало на смањење српске популације у покрајини.
Остало је записано да је на свечаном дочеку Немаца у Другом светском рату на Космету чувени премијер Албаније Реџеп Митровица рекао:
„Срби су на Балкан дошли силом и силом морају отићи, а на нама Шиптарима је да обавимо тај задатак“.
Ипак, највећи егзодус Срба са Косова и Метохије виђен је после 1999. године и бомбардовања Србије и СР Југославије, као и у мартовском погрому 2004. године.
Танјуг