„Панцир С” је дуго ишчекивано ново средство противваздушне одбране Војске Србије. Како се може закључити из изјава званичника и упућених аналитичара, С-400 се после вежбе враћа у Русију, док би „панцир С” могао да остане у Србији као прво средство тог типа купљено за ВС.
Ово оруђе спада у категорију хибридних, опремљених и ракетама и топовима, интегрисаним на возилу, заједно са радаром. Руси га сврставају у средства кратког домета, а по нашим критеријума ушао би у оруђа средњег домета, будући да практично покрива дистанце које ПВО Војске Србије покрива старијим ракетним системима из совјетског периода „нева” и „куб”, односно топовима „бофорс” и „прага”, шведског, односно чехословачког порекла.
„Панцир С” може да дејствује ракетама по циљевима у ваздушном простору удаљеним 20 и на висинама до 15 километара, а топовима калибра 30 милиметара по метама удаљеним четири и на висинама до три километра.
Иначе, и домаћа одбрамбена индустрија развија хибридни систем – ПАСАРС (Противавионски самоходни артиљеријско-ракетни систем), који би требало да чине топ „бофорс” и француске ракете малог домета „мистрал”, интегрисани на посебном оклопном возилу.
„Панцир С” је, у основној верзији, развијен деведесетих година прошлог века. Русија га је продала у више земаља Блиског истока, при чему је посебно битна испорука Сирији, где је употребљен у ратним дејствима, од стране сиријске и руске војске.
Доступне информације о ефектима употребе неког наоружања увек треба узети са резервом, али за „панцир” се наводи да је сиријска војска њиме још 2012. године оборила један турски авион Ф-4 „фантом”. Руска војска је овим системом оборила више дронова усмерених на базу „Хмејмим” у Сирији. С друге стране, израелска авијација је прошле године уништила сиријски „панцир” и то доказала видео-снимком са бојеве главе ракете.
Неки западни аналитичари искористили су тај догађај као повод за спекулације о лошим карактеристикама овог система, али то је свакако било претеривање. Пре ће бити да је била реч о лошој употреби тог оруђа – на поменутом снимку се јасно види да је „панцир” практично „паркиран” на чистини, као да је био остављен и од стране послуге, без заштите лаке ПВО. Судећи по објављеним снимцима, боље је био камуфлиран „панцир С” на аеродрому у Батајници, допремљен на вежбу „Словенски штит 2019”, него онај уништен у Сирији, иако је тамо било јасно какве опасности прете из ваздушног простора.
„Панцир” је намењен пре свега непосредној заштити већих система ПВО, као што су С-300 или С-400. У случају да непријатељска летелица или пројектил продру кроз простор који „покривају” та средства, на послугама „панцира” је да их ракетама, и на последњој линији одбране – топовима, оборе. У том смислу, поставља се питање аналогије са ПВО у Србији, односно да ли је овај хибридни систем „само” заштита већег система који ће бити набављен.
Руски војни експерт Алексеј Леонков изјавио је за Спутњик да је Србима јасно да имају право да сами одлучују о организацији своје ПВО, а да су због позиције војне неутралности у могућности да бирају између онога што им нуди Русија или нека држава. По његовом мишљењу, најбоље решење је ешалонски систем заштите од напада из ваздушног простора.
Комбинација система С-400 и „бук М2”, као и система краћег домета „тор М2” и „панцир С”, омогућили би да се над територијом Србије успостави потпуно непробојни штит за средства ваздушних напада – каже Леонков.
Пошто је С-400 у сфери жеља, остаје стари сан – С-300, а можда и „бук”, наследник „куба”, који је већ деценијама у нашој војсци, па би у том смислу био логичан избор. До такве набавке, уз већ постојеће системе и наручене ракете „мистрал”, „панцир” ће значајно ојачати ПВО Војске Србије.
Аутор: Милан Галовић
http://www.politika.rs/