Иницијатива за увођење НАТО трупа у Сирију потекла је од немачке министарке одбране Анегрет Крамп Каренбауер, а нешто касније ју је подржала и канцеларка Ангела Меркел, с обзиром да све више политичких и војних званичника из Европе заговара идеју да је стање на североистоку Сирије нестабилно.
Предлаже се да се уведе међународна контрола безбедности под окриљем Уједињених нација, коју би спроводиле чланице НАТО-а, али аналитичари су мишљења да би, ако до тога уопште и дође, то отворило врата за стварање „новог Косова“ усред Блиског истока.
Док генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјављује да је ситуација на северу Сирије нестабилна, те да је потребно пронаћи „дугорочна међународна решења“, Русија, која је недавно са Турском постигла договор о осигурању безбедности севера Сирије, реаговала је поприлично негативно — шеф руске дипломатије Сергеј Лавров упозорио је да међународна контрола, посебно ако је реч о НАТО присуству, неће донети ништа добро.
Политиколог и специјалиста за Блиски исток Анатолиј Несмијан мишљења је да ће, ако се у Сирији створи зона коју не контролише сиријска војска, то бити пандан догађајима у Србији по питању Косова.
„Тамо је на почетку била створена зона коју није контролисала централна власт у Србији, а након одређеног периода та територија стекла је право на независност. Отприлике се иста ствар може догодити и у Сирији. Прво би се североисток земље одвојио од Дамаска, затим би се на тој територији појавила влада и то са војском, која већ постоји, а након тога би та влада могла да тражи право и на независност.“
Међународни контингент у Сирији био би пораз Русије
Насмијан такође наводи и да би се у том случају могло у потпуности заборавити на идеју очувања територијалног интегритета Сирије, за шта се залажу и Русија и Турска, а ако тај циљ не буде остварен, то ће у извесном смислу представљати политички пораз Русије.
И портпарол за спољну политику коалиције немачких странака ЦДУ/ЦСУ Јурген Хардт је рекао да би „плави шлемови“ били погубни за политику Кремља у Сирији, будући да „управо Москва контролише тај део Сирије“.
Он додаје да „чак и да се то не спроведе у дело тако брзо, међународна контрола би свакако представљала добар и конструктиван начин да тоналитет мировног процеса у Сирији у будућности не задаје председник Русије Владимир Путин, већ УН“.
Дрски изговори Запада
Са друге стране, политички аналитичар Јуриј Почта тврди да на овај начин НАТО, Запад, а пре свега Немачка, покушавају да покажу да и они на неки начин учествују у решавању сиријског конфликта.
„Они желе да добију одређена овлашћења где ће се и они за нешто питати, а да при томе уопште нису потребни, јер су свих претходних година водили борбу са легитимном владом, подржавајући терористе и оне који су подстакли грађански рат“, упозорава.
Почта указује и на то да је ово само покушај да се ретроактивно покаже присуство Запада, додуше под врло „дрским изговором“.
„Запад поново покушава да пронађе начин како да контролише будућу владу у Сирији. Запад жели да буде конкурент државама које су учествовале у решавању сиријског проблема, а то су Русија, Турска и Иран. Овде је реч о постконфликтном уређењу, где нису главни играчи они који су извојевали победу, већ они који су дошли у тренутку када се дели плен“, закључује Почта.
Подсетимо, председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган су прошле седмице у Сочију постигли договор по питању севера Сирије и потписали меморандум о разумевању у десет тачака, у којем се, између осталог, предвиђа да на сиријску страну сиријско-турске границе, изван зоне турске операције, дођу јединице руске војне полиције и сиријске пограничне службе.
Пише Милош Ћурчин