Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да је Будимпешта повукла свој вето прихватајући изјаву комисије Украјина-НАТО, пошто су мађарски предлози документа узети у обзир у последњем тренутку, извештава мрежни лист Европска правда позивајући се на мађарску државну новинску агенцију МТИ.
У четвртак ујутро, мађарски министар спољних послова рекао је да су амбасадори НАТО и Украјине усвојили документ у којем су „у последњем тренутку, након службеног рока, поднесени мађарски предлози.
„На крају су наши предлози узети у обзир, тако да заједничка изјава снажно подржава мађарску заједницу у неповољном положају и позива Украјину да се придржава међународних правила и стандарда међународних организација“, рекао је Сијарто.
Прошле среде, на самиту Евроазије у Будимпешти, Сијарто је рекао да је Мађарска блокирала заједничку изјаву амбасадора НАТО-а и Украјине, јер су њени приједлози одбијени. Напоменуо је да је „лишавање мањинских права једне од земаља чланица НАТО-а у овом документу барем вредно спомена“. Поред тога, Будимпешта је желела да изјава садржи одредбу о обнови ових права.
Раније у четвртак, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг подсетио је Украјину на потребу провођења препорука Венецијанске комисије о мањинским правима. Напоменуо је да питање мањина стално забрињава Мађарску, чланицу НАТО-а.
Генерални секретар је додао да спровођење препорука Венецијанске комисије зависи од Украјине, а такође је напоменуо да је чуо од украјинске стране о примени 6 од 7 препорука.
У саопштењу Северноатлантског пакта, усвојеном после састанка комисије између Украјине и НАТО-а у четвртак, Кијев је позвао на примену препорука Венецијанске комисије о закону о образовању које је у септембру 2017. усвојила Врховна Рада.
Закон о резонантном образовању
28. септембра 2017. ступио је на снагу Закон Украјине „О образовању“ који, између осталог, одређује да се образовање у образовним установама у земљи треба одвијати на државном језику. Међутим, у складу са програмом, једна или више дисциплина може се предавати на два или више језика – државном, енглеском, другим званичним језицима ЕУ. Припадницима националних мањина загарантовано је право да студирају на свом матерњем језику, заједно са украјинским језиком, у одвојеним одељењима (групама).
Закон је изазвао оштре критике од стране многих држава, укључујући Русију, Пољску и Мађарску. У децембру 2017. Венецијанска комисија, тело Савета Европе које саветује уставно право, укључујући права мањина, послало је Украјини препоруке које би могле да изгладе проблематична питања у закону.
У јулу је ЕУ позвала Украјину да поштује права националних мањина и спроводи препоруке Венецијанске комисије у вези са Законом о образовању, заснованом на суштинском дијалогу са представницима националних мањина. „Сагласили смо се да је потребно гарантовати поштовање постојећих права представника националних мањина, како је назначено у конвенцијама УН-а и Савета Европе и повезаним протоколима; да се обезбеди недискриминација припадника мањина и да се поштује различитост“, наводи се у заједничком саопштењу самита Украјине. ЕУ у Бриселу.
ЕУ је посебно позвала Кијев да усвоји законе о продужењу прелазног периода до 2023. године и који регулише неширење члана 7 овог закона који се тиче језика образовања у приватним школама.