„Сав занос, све насиље, сва таштина великаша проистиче из тога што не знају шта су.“ Паскал
Бивши полицајац припријетио да би могао порушити Божју кућу, на Румији, као и Крстионицу. Такав испад би, хоћу да вјерујем, лако могао надахнути Буњуела. Бизарна димензија надреалног: приземни закон пријети самој осовини оносвјетовног.
Сцена у којој неколико прилично раздрнданих марица завија око Цркве, е да би наједном укочиле, из њих потом јурнули пандури, дунули у пиштаљке, завитлали пендрецима, и кренули на Крст и Олтар…
Ово је, заиста, комунистичка школа, у којој се учило да удар на Бога највише може устрашити народ. Међутим, то може бити мач са двије оштрице. Таква демонстрација моћи најчешће је контрапродуктивна. Како поштовати нешто што притом не поштује ништа?!
Премијер Душко онако озбиљно наумио митрополита Амфилохија привести к познанију права. Дакле, Д. М. предано ради на кампањи (загријао столицу и засукао рукаве), зато само један дио сјевера готово сваке недеље обиђе, а ви господо, сами видите на којим се то тачкама Душко телепортује, што није само – како вели један подгорички постмодернист – знаковито и симболично.
Шеф државе замјерио нешто вањској политици ЕУ и одлазећој гђа. Могерини– јучедан у Бриселу – дочим премијер повео трансцеденталније битке, у тежњи да – раскрсти са Крстом! То му је, укратко, грађани, политички програм! Преписани давнашњи пројекат.
Ето, оваква Црна Гора напослетку рјешила да се – осамостали и од Бога! И то би да изведе уз помоћ полиције. На Логос би да напујдају коцкасте батинаше. На Истину, Пут и Живот, да пусте керове, оклопњаче о корњаче…
Све то у данима када нам језива статистика каже да се седамдесет одсто младих изјаснило како најозбиљније планира да напусти земљу, али не да би Европу обишли као туристи, већ негдје тамо нашли оно што им је овдје украдено: живот!
О коме добро збринути и подгојени политичари не знају ништа, или знају таман онолико колико Душко познаје Јеванђеља… У којима лијепо пише да се – великашима грдно пише!
ИН4С