Федерика Могерини опроштајном вечером са лидерима земаља Западног Балкана у Бриселу завршила је мандат на месту шефице евроспке дипломатије. Наш регион сматрала је једним од својих приоритета, али не може да се похвали неким великим успесима. Да ли је то питање ауторитета саме Могеринијеве или укупне политике ЕУ и шта у том контексту може да уради њен наследник Жозеп Борељ?
Опроштајна вечера лидера земаља Западног Балкана са шефицом европске дипломатије – током свих претходних пет година нису се срели у тако опуштеној атмосфери. Ипак, чини се да је то протоколарна љубазност за растанак, без тешких тема.
Када је пре пет година именована за високу представницу за спољну политику, Федерика Могерини, тада министарка спољних послова Италије са врло мало искуства у високој међународној политици, рекла је да припада генерацији која је остварила свој европски сан и да неће дозволити да се он претвори у кошмар.
Ипак, упућени кажу да она није била дорасла тој финкцији.
„Она је висока представница само јер тадашњи премијер Италије Матео Ренци није допустио да његов архинепријатељ Масимо Д’Алема то буде“, оцењује дописник Недељника из Рима Жељко Пантелић.
Ипак, и сам Матео Ренци, који је, као тадашњи премијер Италије, највише и лобирао за Могеринијеву, оценио је њен рад – нулом. Питање је, међутим, колико је она уопште могла и да учини. Односно – колико је за функцију високог представника важна политичка личност, а колико сам механизам Уније.
С друге стране, Могеринијевој ни прилике нису ишле наруку, јер је мало ко у Европи предвидео Трампа у Белој кући.
Али – да ли је могла да учини више у преговорима Београда и Приштине?
Од своје претходнице Кетрин Ештон наследила је потписан споразум Београда и Приштине. Могеринијева је дијалог подигла на ниво председника, али зато наследнику оставља потпуни прекид – због такси које је увела Приштина.
„Бриселки споразум, који је њен легат, постао је отирач за администрацију у Приштини и то је, ево, шест година мртво слово, није спроведен круцијални део, а то је формирање заједнице српских општина и несхватљиво је да ни Федерика Могерини ни администрација у Бриселу нису могли да натерају Приштину да примени оно што је потписала“, оцењује Милан Бабовић, заменик главног уредника Вечерњих новости.
„Уколико посматрате извештаје Канцеларије за Косово и Метохију од 2015. до данас, до децембра 2018. године, упорно се понавља да је наша страна захтевала да Брисел притисне Приштину да примени договорено, с друге стране – на делу је олакшани дијалог, тако да њена улога и није таква да натера неког, већ да пружи неку врсту услуга да се дијалог одвија“, каже асистент Факултета политичких наука Марко Дашић.
Дописник Недељника из Рима сматра да је Федерика Могерини направила једну почетну грешку.
„То је било да тражи коначно решење за статус Косова и кад неко пође од те позиције – у старту се зна да неће далеко стићи“, сматра Пантелић.
Предвиђа да ће се наследник Федерике Могерини Жозеп Борељ понашати сасвим другачије и да ће он однос ЕУ према Београду и Приштини заокренути за 180 степени.
Борељ, сматра Пантелић, сигуно неће тражити коначно решење; он ће се држати „политке малих корака“ – најпре да се нормализују односи, па тек онда да се тражи неко коначно решење.
Новоименовани шеф дипломатије ЕУ, Каталонац који је за целовиту Шпанију и некадашњи министар земље која не признаје независност Косова, већ је оценио да је постојеће стање неодрживо и да дијалог Београда и Приштине предуго траје.
„Он има искуство, мада би неки рекли да су његове године, а има их преко 70, препрека. Mислим да ће ЕУ под његовим мандатом високог представника заузети одлучнију позицију, а по листи приритета види се да му је на врху Западни Балкан“, каже Дашић.
„Борељ мора да изражава став свих у ЕУ и то што долази из Шпаније, из мањине земаља које не признају Косово, значи да ће тражити неког да би се остварио контрабаланс и да би своју позицију учинио веродостојном“, каже Пантелић.
Зато он искључује могућност да изасланик за преговоре Београда и Приштине кога би именовао Борељ буде Мирослав Лајчак, јер, иако познаје прилике, и Лајчак долази из земље која није признала независнот Косова.
„Парадоксално, ја мислим да ће њему бити теже на овој позицији него Федерики Могерини, јер видимо једну нервозу и нестрпљивост Вашингтона који жели да затвори косовско поглавље, у кратком року сте имали два изасланика, онда имате амбицију француског лидера Макрона да се укључи, као и амбиције немачке канцеларке Ангеле Меркел“, сматра Бабовић.
Борељ је најавио да ће прво посетити Приштину, јер Србију, како је рекао, добро познаје.
Западни Балкан свакако ће бити његов приоритет. Исто је говорила и Федерика Могерини. Ипак, велики планови свели су се на једну опроштајну вечеру на којој су се окупили лидери Западног Балкана, истина – у добром расположењу.
АУТОР:ДРАГАНА ИГЊИЋ
http://www.rts.rs/