О перспективама земаља Западног Балкана у Европској унији, после Брегзита, разговарало се у Београду, на конференцији у организацији Центра за спољну политику и организације „Фридрих Еберт“. Политиколози из региона и Лондона и званичници из Брисела у разговору за РТС закључили су да је Европска унија у кризи, а да је излазак Велике Британије и узрок и последица тога.
Крај Хладног рата, пад Берлинског зида, па Брегзит – политиколози излазак Велике Британије из Европске уније сврставају у историјске догађаје прве класе. Оне после којих више ништа неће бити исто.
И већ виде последице – у виду француског вета на почетак преговора за Скопље и Тирану. Нису зачуђени – Французи традиоцинално коче, Британци су важили за шампионе политике проширења.
„Да смо ми били присутни, да ли би Макрон могао да заузме став који је заузео. Било би Француска, против Немачке и Британије око проширења. Друго питање је како грађани земаља Западног Балкана виде Брегзит – ако Британији неким случајем крене, могли би да помисле шта ће то нама, прихватићемо инвестиције из Кине, например“, каже Џејмс Кер Линдзи, професор Лондонске школе економије и политичких наука.
Осим мњења, Брегзит пре свега отвара питање проширења – пољуљао је већ преиспитивано уверење да је реч о најуспешнијој политици Евопрске уније и смањио атрактивност идеје о интеграцији Западног Балкана.
„Мислим да би и ово француско ‘нe’ отварању преговора са Северном Македонијоми Албанијом могло да се протумачи као индиректна последица Брегзита, јер се поставило питање да ли би се Брегзит и десио да није дошло до великог проширења 2005. године“, навео је Филип Ејдус, професор на ФПН-у.
„Највећи заговорници проширења су нове чланице, управо оне због којих је Француска, Данска, Низоземска и друге сматрају да имају проблем у ЕУ тако да треба са позиције Западног Балкана размишљати ко је тај који навија за вас“, указала је Сенада Шело Шабић са Института за развој и међународне односе у Загребу.
Регионална сарадња као алтернатива
Често се, због кризе у Унији, размишља о алтернативама. Политиколози упозоравају да ми ту алтернативу већ живимо. Став француског председника Макрона виде као злоупотребу политике консензуса и нису оптимисти.
„БиХ и нема статус кандидата, али ови који имају, отвараће и затвараће поглавља и правићемо се да се нешто догађа, политичка елита ће говорити да напредујемо, елите у ЕУ ће говорити: ‘Е, да само наставите!’ Суштински, ствари се неће значајније помицати“, напоменула је Неџма Џанановић Мирашчија са Факултета политичких наука у Сарајеву.
Уочи успостављања нове Европске комисије, од европарламентараца – признање, али и конструктивни став.
„Имамо блокаду једне земље и та је озбиљна, треба размислити шта даље да бисмо дали наду људима на Западном Балкану да све то што они раде има резултат“, сматра председница одбора ЕП за придруживање Србије ЕУ Тања Фајон.
Најбоље резултате би, док се Унија консолидује, закључују политиколози, дала регионална сарадња.
Припремилe Јелена Терзић, Јасминка Симић и Николина Ракић
http://www.rts.rs/