Последњих година, државе чланице НАТО-а, којих данас има 28, углавном су значајно повећале војну потрошњу, посебно након учесталих критика САД-а које су се већ претвориле у полуфинале на последњемсамиту министара одбране. САД су дале свим државама чланицама које још нису постигле циљ од 2 посто БДП-а као минимум за војску рок од шест недеља да на папиру посебно кажу како ће достићи тај ниво.
Лествицу, наравно, предводи САД са 3,42% БДП-а, затим Грчка са 2,24%, Естонија се попела на 2,13%, као и Велика Британија.
Румунија је амбициозно порасла, са 1,4 на 2,04%, Пољска и Летонија на 2,1%. Литванијаје близу 1,98%, Турска 1,89%, Француска 1,84%, а следи Хрватска са 1,75% (до марта је била око 1,30%, али уз војне трошкове повећане на 1,75%). Словачка је 1,74%, Норвешка 1,70%, Црна Гора 1,65%, Бугарска 1,61%, Португал 1,41%, Немачка 1,36%, Холандија и Данска 1,35% , Канада 1,27%, Албанија 1,26%, Италија 1,22%, Мађарска 1,21%, Чешка 1,19%, Словенија 1,04%, Белгија 0,93%, Шпанија 0,92%, и на крају последњи (и најбогатији) је Луксембург са 0,55%. Полуултиматум НАТО-а и САД-а очигледно значи да се правила мењају и да „игра“ постаје озбиљнија за чланице Алијансе.
Да ли је ово најава да они који не потроше довољно на војску могу да угрозесвоје чланство у Алијанси? Стварање нове парадигме моћи између САД-а, Русије и Кине такође значи и ново редефинисање НАТО-а. САД више не желе да буду слободни војни и безбедносни покровитељи европских земаља.
Сигурносни стручњак Маринко Огорец тренутно не верује да ће алтернатива или 2% БДП-а за војску или изван НАТО-а бити постављено пред чланице одмах, али каже да прелазни период неће бити дуг и да хрватсковојно руководство мора да води да води рачуна и буде свесно обавеза које ће након шест недеља прећи из документа у НАТО.
У исто време, Србија је значајно повећала свој војни буџет током последње три године, уговорила значајне и квалитетне војне набавке нових система и сарадњу с Русијом и Кином и брзо обновила домаћу војну производњу, са јасним циљем да поново постане војно доминантна у југоисточној Европи, признајући само је Румунија јача.
Огорец потврђује да се Србија постепено профилише као озбиљна војна сила у југоисточној Европи, о којој се у релевантним друштвеним и медијским круговима у Хрватскојрелативно мало пише или говори.
Сарадња Србије са Русијом је веома интензивна и треба нагласити да је, уз Белорусију, Србија једина европска држава која се придружила Руској организацији колективног обезбеђења (ЦСТО), додушена нивоу посматрача, али редовно учествује у овом војно-политичким удруженимвежбама.
На крају крајева, министар одбране Србије Александар Вулин рекао је током званичне посете Москви у априлу ове године да ће Србија остати војно неутрална, али да има довољно простора за развој и продубљивање сарадње са ОЦДО-ом.
Мислим да је крајње време да се све важне институције Републике Хрватске побрину за такав развој српске војне моћи – упозорава Огорец.
Милановић за повлачење
Какву поруку Русија је послала премештањем читаве дивизије С-400 на вежбу у Београд иза леђа НАТО-а, Огорец одговара на питање: Шта је порука НАТО-у и САД-у које је Русија послала продајом С- 400 дугогодишња чланица НАТО-а Турска?
Какву поруку Русија је послала померањем читаве дивизије С-400 на вежбу у Београд, иза леђа НАТО-а, НАТО у Турску?
Чињеница је да се геополитичка слика и дистрибуција војне моћи такође брзо мењају у југоисточној Европи. Наиме, све државе се брзо наоружавају. Мађарску, Румунију и Бугарску такође полако следи Хрватска, а они реагују на Србију јер лако може објаснити својој јавности значајно повећање војних расхода, сада са скоро милијарду долара годишње. Србија спретно користи донације и помоћ руских и кинеских стручњака за развој оружја.
Тема војске и НАТО-а у Хрватској још није постала предизборна. Одговорио је само Зоран Милановић рекавши да „ово није наш рат, није чак ни НАТО, и да је време да се размотри идеја о потпуном повлачењу хрватских војника из Авганистана“.
Извор: vecernji.hr