На прагу зиме поново у први план избијају проблеми миграната. Европска комесарка за људска права Дуња Мијатовић упозорава да је стање у мигрантским камповима на грчким острвима на ивици катастрофе. Босна и Херцеговина најављује затварање два избегличка центра што би могло да изазове хуманитарну кризу. У Србији број миграната није значајно повећан у односу на исти период прошле године.
У прихватном центру у Врању тренутно је 160 миграната, трећина су деца. Многи од њих су на југу Србије неколико година. Тиба Резазадега је са породицом пре три кренула из Ирана.
„Не желим да ризикујем, због деце. Не желим да покушам илегално да изађем из земље“, објашњава Резазадега.
Соња Хајдери из Авганистана наводи да једни друге бодре да издрже и да не одустају.
Неки се ипак одлучују да мимо прописа напусте кампове.
„Покушао сам да одем у Румунију пре три месеца, али ме је полиција спречила. Знам да се у Мађарску тешко улази, али не постоји листа за Иранце“, наводи Недер Кафари из Ирана.
У парку код београдске аутобуске станице пре подне је тридесетак миграната. Током дана буде их и до триста. У Центру за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила, кажу да их тај сценарио их подсећа на прве дане пролећа 2015.
„Видимо одједном повећање које није карактеристично и управо је то знак да се ситуација мења на горе и да ћемо ми имати тешку зиму. Када је реч о миграцији свакодневно улазе људи код нас и наши тимови с југа говоре о томе да најмање 150 људи уђе само из правца Македоније“, наводи Радош Ђуровић из Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила.
Владимир Цуцуић, комесар за избеглице и миграције наводи да кроз Србију пролази много већи број људи него што је то било пролетос.
„Претпостављамо да је у октобру било више од 5.500 људи који су прошли кроз Србију. Такав ће се тренд и наставити, али не очекујемо да ће нас погодити“, наводи Цуцуић.
Страх и власти и миграната од зиме у БиХ
У Босни и Херцеговини ситуацију погоршава одлука о гашењу мигрантских центара Мирал и Бира.
Из међународних организација подсећају да наредбу за гашење даје Савет министара БиХ, а не локалне власти. У Великој Кладуши и Бихаћу се налази 2.300 миграната, а у једном дану, нашли би се на улици.
„Можете предвидети шта ће се десити – спаваће по јавним местима, покушаће да провале у куће, неки ће можда имати пара, али неки ће красти храну, поразбољеваће се и правити проблеме локалном становништву“, наводи Петер ван дер Аувераерт, шеф мисије Међународне организације за миграције ИОМ у БИХ.
Фадил Диздаревић, председник месне заједнице Прекоуње упозорава да додатни прилив миграната неће проћи добро.
„Нека размишљају како може да буде јер безбедоносна ситуација је таква да даљи долазак миграната се може само завршити са пушком, ја сам дошао овде да не причамо преко нишана, зато бих молио федералну владу да се уозбиљи да направе оно што су мислили да направе“, поручује Диздаревић.
Босанска Влада је од Европске уније овог лета добила 11,5 милиона евра за нову локацију, а решења и даље нема. У 2018. више од 45.000 миграната је стигло у БиХ, од почетка ове године 23.000.
Припремиле Милица Пујкиловић и Даница Мирић