Долазак ракетних система С-400 и „Панцир С-1“ на војну вежбу „Словенско братство 2019“ у Србији узнемирио је хрватску јавност и медије, а најдаље у критици отишао је „Вечерњи лист“, који тврди да САД пажљиво мере какво оружје Хрватска треба да набави.
© Сергеј Малгавко / ТАСС
Пре неколико дана америчка владина агенција ДСЦА предложила је Конгресу САД да Хрватској одобри набавку нових транспортних хеликоптера УХ-60М „црни јастреб“, уз образложење да то неће изменити основну војну равнотежу у региону, а лист је закључио да се та оцена односи на Србију.
„С обзиром на то да Хрватска нема проблема с ’војном равнотежом‘ с Мађарском, Румунијом, Бугарском и Словенијом, као чланицама НАТО-а, или БиХ, Црном Гором и Северном Македонијом, очито је да се то мерење војне равнотеже односи на мерење са Србијом“, пише Давор Иванковић у колумни листа и додаје да држава нема таквих проблема када се ради о другим врстама наоружања.
Како се наводи, сада је јасније зашто је пре четири године заустављена прича о испоруци америчких вишецевних ракетних лансера М 270 МЛРС, што је договарао тадашњи министар обране Анте Котромановић.
„Чим је споменуто да ће неколико лансера од њих 16 моћи да носи и ракете домета до 300 километара, јавио се Александар Вучић и послао поруку: ’Или ће они одустати од тога или ћемо ми морати да пронађемо одговор на то‘. Та порука и вешта дипломатија Србије очито су успели да блокирају војну испоруку јачег оружја Хрватској“, наводи Иванковић.
Он додаје да је неколико година касније Хрватска са Израелом већ успела да договори испоруку Ф-16 Барака, али да су у последњи час САД то зауставиле.
„И био је у праву тада министар обране Дамир Крстичевић када је, нажалост, преурањено говорио о томе да ће с ’барацима ХРЗ‘ бити надмоћнији у ваздуху од било којег борбеног авиона у суседству. Међутим, у међувремену је Србија искористила тај за нас чудни тајм аут и добила, купила или развила оружја којим може да парира најављеним хрватским војним набавкама, а које се нису ни догодиле“, пише Иванковић.
Како је оценио, у последње три године се равнотежа између Хрватске и Србије пољуљала, па тако сада Србија поседује и далекометне ракетне пројектиле, развила је и властиту „балистичку ракету“ домета 300 километара, од руског и белоруског партнера добила је једну и по оперативну ескадрилу мигова 29, а сада и најмодернији противавионски систем „Панцир С1“ за мале и средње висине.
„Након инсталирања руског ’Панцира С1‘, Хрватска може да заборави на употребу и ’кајова‘ и ’црних јастребова‘ и свега што имамо од авионске потпоре“, пише Иванковић и додаје да је општепознато да Хрватској недостаје комплетан систем одбране ваздушног простора.
„И како у светлу тих чињеница схватити да нас наш кључни војни партнер САД коче у набавци оперативних војних система, који би нам омогућили самосталност у одбрани ваздушног простора и територије?“, упитао се Иванковић.