Маслине на Крфу памте Византију, али и српске војнике који су под њиховим крошњама 1916. године чекали опоравак и сањали повратак у домовину.
После туризма, извоз маслина Крфу доноси највећи приход, а уље које се ту производи, чини три одсто светске производње.
Више од четири и по милиона стабала маслина расте на невеликих 580 квадратних километара острва, а њихово уље, за које је још Хипократ тврдио да лечи шездесетак врста болести, у Великом рату поклањано је за исхрану и што бржи опоравак српској војци.
Костас Андриотис са Крфа наводи да су чак и свештеници говорили народу да је уље потребније српској војсци него свецима, па да га не доносе у цркве, за кандила, већ дају Србима.
На Крфу маслине слободно расту, не орезују се, а отресање је препуштено јаким ветровима. Прикупљају се у мреже, и то три пута, од новембра до фебруара и потом цеде. Спирос Стамателос производи само екстра девичанско и девичанско маслиново уље.
„Примењујемо искључиво механичке поступке у условима који не доводе до промене састојака уља“, истиче Стаметелос.
Најстарије култивисано дрво познато човеку на Крф је стигло из Сирије и са Крита. За време владавине Млечана, ту је засађено око два милиона стабала, а за сваких стотину нових, Крфљанима је исплаћивано 12 златника.
Колико су биле важне, сведочи и давнашњи обичај, да се, при подели имања, куповини и продаји земљишта, земља мерила бројем стабала маслине, а не арима. Зато су, неретко, и данас многе међе на Крфу тако кривудаве.
Многа стабла овде су избројала 1.200 година, а постоје и она за која се тврди да су стара и два миленијума.
О вези Грка и маслина сведочи и Атина – легенда каже да је новонастали град добио име по богињи мудрости јер му је поклонила управо – садницу маслине.
Најстарију српску маслину, на Светој Гори, засадио је цар Душан, 1347. године, а оно што ће са Крфа, опорављена српска војска понети 569 година касније, можда нису биле гранчице маслине, али јесте оно чега је она симбол – мира, победе и мудрости.