Овогодишње последње расправљање о Косову и Метохији у Савету безбедности УН завршено је 31. октобра. Убудуће, расправљаће се само два пута годишње, у априлу и октобру – под условом да у та два месеца председавање Саветом безбедности – не падне у руке Велике Британије.
До ове седнице једва смо дошли.
Британија је тражила одлагање за новембар – кад ће она председавати. А разлог одлагања посебна је фора коју је смислила – шиптарска представница Фљора Читаку не може да присуствује – „има неке обавезе“! Е, можете замислити који је Фљора фактор?!
Чуј, Фљора „има неке обавезе“.
Међутим, кад одлагање није упалило – пристиже и Фљора. Боље илустрације читавога овога замешатељства и спреге западњака и Шиптара око бескрупулозног отимања КосМета – од „Фљориних обавеза“ – још било није.
Никад се Британци не могу, довољно јако, о своме јаду забавити, да би одустали од стварања јада другим народима и државама!
Ево су потпуно пукли по свим шавовима око Брегзита! Иду на референдум – па им се не свиде резултати – онда ударе у другу „демократију“ – натезања по парламенту, хаос по улици, лажу сами себе око Северне Ирске, хоће Брегзит – неће Брегзит, хоће Брегзит без споразумом – неће Брегзит без споразума. Заказују „последње“ датуме изласка из ЕУ – попамтит их не могу.
Овај 31. октобар, који је управо прошао, до сада је не знам који по реду био „последњи“! Сад им је најновији „последњи“ – 31. јануар ’20. године, а пре тога, 12. децембра – општи превремени избори – јер им треба „мишљење народа“ о Брегзиту – које су већ на референдуму добили.
И сав тај урнебес џаба. Они просто из туђе муке – црпу неопходну енергију за свој опстанак!
Њима ти га добра, без зла другоме – нема!
Где су они смислили, па посејали благостање, тамо се тешко до спасења долазило. На пример, под њиховом окупацијом у Индији, негде од друге половине 18. века, у тих скоро 200 година – изгладњивањем су убили око 60 милиона Индијаца! А где су метак, затвор, болести…
Са нас се – вековима – не скидају!
Ти њихови прсти умешани у нашу судбину суноврата, само последњих сто година, толико су исплели срамних мрежа, на чијим се распетљавањима још увек међусобно кољемо.
Како нам је само антикомуниста Черчил помагао не би ли нас спасао од самих себе и – гурнуо Брозу у загрљај!
А за време НАТО агресије на нашу државу и народ 1999. њихов тадашњи премијер Тони Блер терцирао је сипању бомби са осиромашеним уранијумом по нама, јер: „Рат против Срба није више војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства“!
Само кад си нам ти – цивилизован!
А тек гаулајтер УН у БиХ Педи Ешдаун, шта је све урадио са дејтонском Босном и Републиком Српском. Све што је могао, од надлежности које је Српска добила Дејтоном – отео јој је!
А тек она резолуција из 2015. у којој су нам спаковали да су Срби геноцидан народ и потурили на усвајање СБ УН – од које нас је одбранила пријатељска Русија! Који је то тек био монструозни наум – ничим мерљив!
Последњих година, њихов дипломата и професор са Кембриџа Тимоти Лес, мало мало, па заоштри оловку и црта границе по Балкану. Ево сад пре неколико дана опет искочи из кутије!
Причу о његовим границама на Балкану пренео нам је врло озбиљан часопис „Forin afers“. Опет нам је нацртао шаргарепицу звану „велика“ Србија, коју прави «великом» тако што нам отима наш српски КосМет, дајући га Шиптарима за Велику Албанију! А Србију лови на причу да ће Срби за то добити Републику Српску – која је већ ионако српска! И за коју је – да би српска била – положено преко 30.000 српских живота!
Када Србима отимају оно што је српско – заузврат нема ништа. Или – у најбољем случају – као надокнаду за отето понуде нам нешто што је већ српско. Тако ти он нама прави „велику“ Србију, додајући нам Српску и отимајући КосМет који заокружује у Велику Албанију!
Прави он и велику Хрватску и Бугарску – све их проширује, у односу на постојеће границе – једино Србе скраћује, сабија и – што даље гура од мора!
А да се ти, пријатељу, мало о своме јаду забавиш! Па, уместо што нама стално набијаш на нос велику Србију које нема, јер је ви континуирано скраћујете – удариш на Велику Британију – које има. На пример, вашу Северну Ирску – заокружиш са Републиком Ирском у – Велику Ирску! Онда фино у’ватиш Шкотску за руку, изведеш из Велике Британије и заокружиш у посебну државу Шкотску.
Шкотска – пошто вас, очима не може гледати – била би тада себи Велика Шкотска – иако се тако не би звала. А оно што вам остане, Велс и Енглеска, што се мене тиче, можете наставити да зовете Великом Британијом! И, ето вама у вашој кући довољно занимације и „великих“ држава.
Скините нам се већ једном – са вашом бригом о Србима!
Да се ја вратим на ову последњу овогодишњу расправу о КосМету у Савету безбедности УН.
Ту тек (?!) – ако се изузме новина у извештају представника УН на КосМету Захира Танина о УМНИК-овој истрази поводом напада Шиптара на њиховог члана Руса Михаила Красношћокова, све остало напамет смо научили – непоштовање договореног, повратак расељених, укидање такси, обнављање преговора…, и – појео вук магарца.
Шеф наше дипломатије Ивица Дачић, који је предводио делегацију, помирљивим тоном – и у доброј вољи – поново је испружио руку и затворио очи:
„Србија је спремна да преговара са било ким кога Приштина одреди“! Браво! Ма, сва помоћ која Шиптарима са Запада стиже – ништа је при даровима који им од нас –деценијама стижу!
Дан пре ове седнице, не случајно, огласио се и вршилац дужности шефа дипломатије Албаније Гент Цакај, који нам је испоставио три жеље: да Србија призна „Косова“, да то признање аминују САД и ЕУ и да Албанија и Куртијева влада у том дијалогу изађу са „заједничком платформом према Србији“.
Поштено, брате! И отворено! Од овога – јасније не може!
Велика Албанија – излази са ултиматумом – скраћеној Србији! Е, тако се то ради! Ма немају Шиптари – боље златне рибице на планети – од Срба!
Господе драги, никад ми неће бити јасно зашто ми у једној толико чистој и очигледној ситуацији – својим дугим погрешним потезима доведосмо себе пред свршен чин.
Да ли је то ствар незнања, наивности или зле намере – кад смо дозволили да поред нас протекне толико деценија на крају којих данас непријатељска страна – легитимно потеже такав предлог?!
Како то да се нико не сети да заустави континуитет у суноврату?! Како то дођосмо дотле да обезбедисмо Тирани лагодну позицију са које данас они опуштено дају преговарачки легитимитет Великој Албанији – уместо да смо то сасекли у старту и јасно означили стварног окупатора – Тирану! И легитимно ми испоставили три жеље: осуду, казну и – надокнаду за агресију и окупацију.
Нашим понашањем и упорним одбијањем да се суочимо са стварношћу – градили смо државност том монструму који се ширио преко наше државе.
Окупаторима смо опрали терористичко сецесионистичко лице, дали им легитимитет – и омогућили да играју улогу коју деценијама сањају и за коју се боре.
Како су нам кад наређивали и како им је одговарало – седали смо с њима за преговарачки сто, опрали им биографију – и са те позиције данас с нама разговарају.
Колико ли смо само овде у самообманама изгубили времена и живота, а богами, намучили и окупатора, који нас није могао разаветити са свим, очигледним неделима које је предузимао кроз историју према Србији. Е, кад им је досадило да се с нама играју глувих телефона – треснули су нам мапу Велике Албаније на сто, не би ли нас некако пробудили из дубоког сна. И, уместо да смо ми – у једној толико очигледној ситуацији – довели Албанију пред свршен чин – она је, уз легитимитет који смо им ми градили, довела нас.
Ми смо данас у позицији да смо окупатору – кроз давање формалног капацитета – заокружили и формални и фактички преговарачки капацитет. И, уместо да прекинемо са том сулудом стихијом и радимо на освештењу, ми упорно производимо залуђивања и седативе за уљуљкивање народа – и чекање правде коју ће нам поклонити наши непријатељи. Једно лудило друго сустиже!
Ево, и да нађем оправдање и разумем да се до сада, када је свет био униполаран, Америка бескрупулозно клинтонистички агресорска, њен вазал ЕУропа у пуној снази, Русија растурена, Кина неподигнута са колена… Али данас, у оваквом светском односу снага – наставити живот затворених очију – потпуно је необјашњиво.
Сад најбоље да ми се спочита, како ја мислим да је лако! Није! Али, што се дуже буде чекало – биће све теже! Жмурење и чекање да правда падне с небеса – довде нас су и довели!
И кад чујем ове хвалоспеве о „суду“ за злочине шиптарских монструма на КосМету – који нам се пласирају као велика нада у коначну правду – не могу себи доћи. Од шиптарског суда са „Косова“ устројеног по њиховом Уставу и законима, а измештеног у Хаг – како би заварао траг обмани – чекамо казну за српско страдање! Колико ли ће и овде протећи изгубљених година у нашим самообманама – сам ђаво зна!
Где је ту крај? И то – сам ђаво зна! Оно једино што се сакрити не може, јесу – погубни резултати!
Тирана је – у агресији, окупацији и ратом – отела наше свето Косово и Метохију, и док ми измишљамо добросуседске односе, регионалну сарадњу, аутопутеве од Ниша до Приштине, брисање граница у „малој шенгенији“ – Албанија, безочно и директно, бије – последњу битку – да КосМет и правно узме.
Факти.Орг