Ноћ пада над Галилејским језером. Зову га и морем, бистрим и чистим као молитва Христова. Спокојни мир свето језеро покрива, реч проповедника сутоном одзвања, док се комешају језици разних боја у молитвеном жагору тражења смисла и уздизања ка брду спокоја и спасења.
За смислом који као јегуља припитом рибару мигољи из руку и нестаје у тренутку када је са сигурношћу помислио да је у његовом поседу. У чијем власништву је тај смисао за којим човек трага од првог трептаја до смираја потоњег дамара на већ напуштеном телу?
Беседићи на Брду блаженства владика Јоаникије се запитао у којој је мери савремени човек способан да живи Христовим заповестима сматрајући да је корекција навика неопходна да би се живело по Христовим законима:
“Тих десет правила познатих као десет блаженстава, стоје паралелно са десет Божјих заповести. Христос није поништио Мојсијеве старозаветне заповести, већ их је допунио, усавршио, осмислио на нов начин. Прва заповест гласи : – Блажени сиромашни духом -,ову заповест најбоље је разумео Достојевски који каже : –Смири се горди човече. Много си горд много си пун себе. Имаш нереално мишљење о себи.Уљуљкан си у достигнућима технике. То је све прах и прашина. Схвати да је све то пролазно да у томе немаш ослонца да се оствариш као личност.
Схвати да треба да се испуниш вером, а вера је управо то смирење. Почни да размишљаш на нови начин. Да кренеш да се пењеш уз лествицу блаженства. Поједини доспију до тог циља, други донекле, многи се и не приближе циљу. То је пут који траје цео живот”, нагласио је наш духовник на овом путу преосвећени владика Јоаникије, пример пастирске снаге у испуњавању заповести као фундаменталних норми у обликовању људске духовности.
Смисао живота се најбоље огледа у овим суровим голетима где вековима траје борба око јалове земље митовима омеђене. Нико се овде неће одрећи своје истинске или фиктивне митологије.
Док се у већини земље Израелове Давидова звезда са полумесецом Палестинским стапа у отисцима Христових стопа од Гециманске баште, до Голготе назере си пут наде и спасења милиона Христових следбеника. Ту на Маслиновој гори у Гециманском врту откупљеном некада од тројице браће из Сарајева и поклоњеном Фрањевачком братству у ком оно и данас обитава, Христос је у молитвама пробдео последњу ноћ.
Опраштао се са овоземним животом спремајући се да до Голготе отмено носи свој крст на коме ће га разапети исти они који данас разапињу свој грех прогонећи у његово име оно мало преосталих верних његовом учењу и завету.
Пут од Маслинске горе до Голготе трасирао је судбину света суновраћеног похлепом савремених пилата, увоштено ливрејисаних фарисеја чије се богатство мери кантарина масовног безнађа и неспокоја.
Богомоље се деле и физички додирују сударају се и преплићу религије, левантски исток и прагматични запад, отуђени Рим и ускомешана Васељена, и даље куља константне мржње у име Папе, Господа Христа, Алаха или Давида као последица вековног сукоба смисла и бесмисла
Мишо Вујовић/ИН4С