Четвртог новембра, пре 40 година, ирански студенти су упали у америчку амбасаду у Техерану и узели за таоце 66 америчких службеника од којих ће 52 остати у заточеништву чак 444 дана.Вашингтон и Техеран, који су блиско сарађивали деценијама, тада су постали жестоки непријатељи.
Испред америчке амбасаде у Техерану 4. новембра 1979. године стотине студената скандирало је : „Смрт Америци“. Неколико десетина насилно је ушло у зграду. Заробили су 66 америчких грађана, од којих су 52 задржали као таоце.
Акција је требало да покаже да је Иран после успешне револуције постао Исламска Република и да је шах Реза Пахлави, кога су подржавали Американци, заувек свргнут са власти. Две земље од тада немају дипломатске односе.
Иранска револуција
Иранска револуција је избила 1978. године због незадовољства вишедеценијском владавином шаха Мохамеда Резе Пахлавија, који је покушао да спроведе секуларизацију и модернизацију земље, уз нескривену подршку САД, западних и добро финансираних домаћих безбедносних служби.
Пахлавију су замеране аутократске тенденције, корупција, економски неуспеси, гушење религиозне опозиције, непоштовање ислама и марионетски однос према САД.
Лечење у Америци
Након вишемесечних протеста и сукоба, иранска војска је прогласила неутралност, усвојен је нови теократски устав, а 1. априла 1979. године укинута је монархија и проглашена исламска република.
Након победе револуционара, Пахлави је побегао на Бахаме, а затим у Америку, званично ради лечења од рака. Због страха од завере и освете, отишао је у Панаму, а затим у Египат где је 1980. године и умро.
Упад и захтеви
Између 300 и 500 иранских студената оданих исламизму упало је 4. новембра 1979. године, око шест сати ујутро, у двориште, а потом и зграду америчке амбасаде у Техерану.
Иако им је план био да симболично заузму амбасаду и дају изјаве новинарима, студенти су, након што се све већи број људи окупљао испред зграде, узели као таоце 66 америчких службеника запослених у амбасади.
Студенти су захтевали од америчких власти да испоруче Пахлавија Ирану како би био осуђен на смртну казну, уз извињење за дугогодишње уплитање у иранску политику.
Хитри Канађани и орао заглављен у песку
На дан упада студената у амбасаду, шест америчких службеника је успело да побегне.
Наредних месеци, у тајности су живели у Амбасади Канаде у Техерану, након чега су у акцији „Канадска хитрост“, прерушени у филмску екипу, успели да се укрцају на лет за Швајцарску.
Америчка акција спасавања „Орлова канџа“ непланирано је обустављена после квара неколико хеликоптера и судара две америчке летелице за време пешчане олује.
Збуњени и рањени амерички војници евакуисани су из иранске пустиње, оставивши за собом пет исправних хеликоптера и тела седам погинулих сабораца.
Разлаз
Већ средином новембра, ослобођене су жене и Афроамериканци. Један заточеник пуштен је касније због болести.
Преостала 52, провела су 444 дана као таоци у америчкој амбасади, а потом у боље чуваним иранским затворима.
Талачка криза је званично завршена када су САД платиле неколико милијарди долара у злату и обвезницама.
Краткорочне и дугорочне последице
Заоштрени односи Ирана и Америке охрабрили су председника Ирака Садама Хусеина да 22. септембра 1980. године нападне Иран и започне Први заливски рат, у којем ће, као што је и очекивао, имати издашну подршку САД.
Односи две земље никада нису у потпуности изглађени, а изнова су запали у кризу 2018. године, када је амерички председник Доналд Трамп напустио нуклеарни споразум склопљен 2015, којим је ограничен ирански нуклеарни програм у замену за укидање санкција.
Поводом обележавања 40 година од почетка талачке кризе, хиљаде Иранаца су демонстрирале уз повике „смрт Америци“
У тренуцима док је нови председник Роналд Реган полагао заклетву, 20. јануара 1981. године, таоци су предати Американцима. Пребачени су у Алжир, а потом у америчку војну базу у Западној Немачкој, где их је дочекао одлазећи председник Џими Картер.
фото:Википедија
аутор: Алекса Николић/РТС, Википедија