Три деценије од пада Берлинског зида

Неколико десетина агенција у Берлину организује туре до чувеног „зида“ који је раздвајао град, али најважнија места могу се видети бесплатно, у својој режији.

Берлински зид је срушен 9. новембра 1989. године, а туристички радници немачке престонице на томе обилато зарађују продајући сувенире на тему Хладног рата, а туре наплаћују око 20 евра.

Водичи обично воде на четири локације и причају најзанимљивије тренутке из историје, као и храбрим покушајима бекства. На седам, најважнијих локација од 4. новембра сваког дана се одржавају догађаји, а централна прослава код Бранденбуршке капије.

Најзанимљивија тачка током туре је, свакако, најпознатији прелаз Чек поинт Чарли (Checkpoint Charlie) који су контролисали Американци од 13. августа 1961. године и назван је по трећем слову међународног алфабета (Alpha, Bravo, Charlie…). Налази се у Митеу, у Улици Фридрихштрасе 43, а амерички војници са задовољством позирају за добре фоторгафије. Овде се налази и Мауер музеј (14,5 евра је карта) у којем се може видети историја (не)успешних бекства преко зида.

У близи је Потсдамер плац, а на овом тргу, код улаза у метро, накнадно је донето неколико блокова зида, као и једна од кула стражара.

Ипак, најпознатији остаци зида у дужини од 1,3 километара налазе се дуж реке Шпрее, а познати су под именом Галерија на источној обали. Када су власти 1990. године почеле да руше зид 118 уметника из 21. земље је осликало бетонске остатке.

Најпотреснији остаци зида дужине 200 метара налазе у Улици Бернауер штрасе 111 (Berlin Wall Memorial) где је сачувана и кула за стражаре, па читав комплекс уз аудио и видео материјал нуди праву слику страхота са којима се некада живело у Берлину.

Овде се налази и Нордбанхоф најчувенија метро „дух станица“. Туристи могу да се попну на видиковац и виде појас од песка (да би стражари приметили евентуалне стопе пребега), где је Турчин, тик уз зид, са западне стране узгајао поврће, али и места где су копали тунеле за бекство. Улаз је бесплатан.

„Палата суза“ је била станица са које су одлазили гости из Источног Берлина, а пошто су то, углавном, били рођаци испраћаји су заливани горким сузама. Улаз је бесплатан, а налази се близу метро станице Фридрихштрасе.

Током шетње по Берлину треба обратити пажњу на семафор, јер уколико се на пешачком упали зелени дебељушкасти чикица то значи да је то био источни део града, док је мршави у западном Берлину позивао да се пређе улица. Такође, на месту где се протезао Берлински зид целом дужином по плочнику се налази линија од коцки.

ДУХОВИ МЕТРО СТАНИЦЕ

Током Хладног рата берлински метро је имао неколико „станица духова“.

Наиме, да би метро функционисао морао је да се подели исто као и град. Западни Берлинци су тако пролазили испод источног Берлина и обрнуто.Возови се нису заустављали, а ових 16 метро станица су споља биле запечаћене.

Највише станица је на линији У8 и У6 (U8 и U6). Улаз у једну линију је имао блиндирана врата, чак, и на станици Александар плац!

November, 1989. (Photo by Patrick PIEL/Gamma-Rapho via Getty Images)

КОМАДИЋИ ЗИДА

За десетак евра, односно 15,95 долара, може се купити комадић Берлинског зида. Уз комадиће се добија и „zertifikat“ на немачком који потврђује да то није лажни комадић од армираног бетона. Минијатурни комадићи су око пет евра.

А. Миката