Амерички Стејт департмент не коментарише да ли ће државни секретар Мајк Помпео током посете Немачкој од 6. до 8. новембра разговарати о „Северном току 2“, изјавио је новинарима високи представник Стејт департмента.
Високи представник је рекао да се став Вашингтона о гасоводу није променио. Сједињене Америчке Државе се залажу за енергетску безбедност савезника и партнера, а гасовод томе противречи.
„’Северни ток 2‘ доводи у питање овај приоритет, чинећи европске земље и наше партнере више зависним од једног извора енергије“, рекао је он током телефонског брифинга.
„То није чисто комерцијални пројекат, већ политички инструмент“, додао је он.
Што се тиче сагласности Данске за изградњу гасовода, чија је дозвола била последња неопходна за постављање цевовода, представник Стејт департмента је само рекао да се Сједињене Америчке Државе позитивно односе према чињеници да је Данска ово питање проучила у оквиру „политичког административног процеса“.
„Помпео ће се током посете састати са немачком канцеларком Ангелом Меркел и министрима одбране и финансија“, додао је представник Стејт департмента. Према његовим речима, између осталог ће се разговарати о „насталим претњама“ од Русије и Ирана.
Изградња гасовода „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.
Данска је прошле недеље издала дозволу за полагање цеви гасовода југоисточно од Борнхолма у Балтичком мору. Раније је пројекат био договорен са Немачком, Шведском и Финском.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива, и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
Истовремено, Немачка је више пута наглашавала да гасовод сматра комерцијалним пројектом. Норвешка и Аустрија такође се активно залажу за изградњу гасовода, који виде као могућност за јачање европске енергетске безбедности.
Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као инструмент утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина — Москва се према овом пројекту односи искључиво као према економском пројекту.