Будући буџет унео је нови раздор у ЕУ.Побуниле су се пре свега источне чланице због мањка солидарности. Створила су се, тако, два блока. У једном су земље Вишеградске групе – Чешка, Пољска, Словачка и Мађарска, док су се у другом, који предводи Немачка, нашле још и Аустрија, Шведска, Данска и Холандија, којима не пада на памет да издвајају више средстава.
А све је, заправо, почело од „брегзита“.
Да би надокнадила финансијску рупу, од преко 12 милијарди евра, насталу предвиђеним изласком Велике Британије, европска извршна власт је изашла с предлогом да се буџет ЕУ уместо досадашњих 1,03 одсто укупног збира националних доходака, попне на 1,11.
Берлин за то не жели ни да чује. У Немачкој, земљи која највише доприноси европском буџету, не желе да дају више ни цент. У 2017. години, ова земља је, на пример, издвојила више од 19 милијарди, а добила нешто преко осам.
Зато су преговори, које је европски комесар за буџет Немац Гинтер Етингер планирао да заврши до краја прошле године, и даље у процепу.
Да би некако повратили равнотежу, у Бриселу су почели с политиком кресања буџета, и то баш тамо где највише боли источну и централну Европу. На мети су, пре свега, пољопривредни и кохезиони фонд, иницијално намењен за прогресивно смањивање разлика у стандарду међу чланицама. „Објашњења“ да преко кохезиних фондова за њихове суседе на тржишту профитирају и немачка предузећа, за Берлин не пију воду.
Због тога су први на удару кохезиони и пољопривредни фонд, тим пре што ЕУ жели да у следећем седмогодишњем периоду, од предвиђених око 1.300 милијарди евра буџета, више средстава издвоји за мигранте, безбедност, климатске промене, одбрану, дигитализацију. Ово прекрајање је огорчило Вишеградску групу.
Мађарски премијер Орбан је тако поручио да ће сиромашнији сада имати још мање пара, а да ће богатији бити још имућнији. Његов чешки колега Андреј Бабиш је предлог ЕК такође оценио као неприхватљив, Пољак Матеуш Моравјецки је скренуо пажњу да су најбогатије европске државе имале више среће кроз историју него посткомунистичке земље, док је Словак Петер Пелегрини поручио да политика кохезије треба да се спроводи све до тренутка док се не избришу разлике између европских региона.
РАЗОЧАРАЊЕ НЕГАТИВНИМ СИГНАЛИМА ИЗ БРИСЕЛА
ЧЕЛНИЦИ земаља Вишеградске групе нису незадовољни само планираним буџетом, већ су изјавили да су разочарани у ЕУ и због слања негативног сигнала Западном Балкану јер је Брисел одбио да одобри отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, али да се могу искупити убрзавањем преговора са Србијом и Црном Гором.
Важно је максимално убрзати преговоре са државама које су већ у процесу, тако да нема проблема са даљим проширењем – рекао је мађарски премијер Орбан, а у сличном тону је говорио и словачки премијер Петер Пелегрини.
– Три земље ЕУ, од којих је једна оснивач, које су се успротивиле проширењу са Западним Балканом, изложиле су грађане региона ризику – рекао је Пелегрини. – Можда они виде коначну перспективу у сарадњи са Русијом, Турском, Кином или арапским земљама. Ово је била велика грешка, јер верујем да је проширење добра инвестиција за ЕУ.
Г. Чворовић
http://www.novosti.rs/