Округли сто на тему „Положај и проблеми српског народа у Црној Гори“ у организацији Евроазијског безбедоносног форума, одржан је јуче у Дому Војске Србије у Београду.
Округли сто је отворио и уводну реч дао директор Евроазијског безбедоносног форума, пензионисани генерал-мајор проф. др Митар Ковач који је том приликом истакао, да је циљ одржавања трибине скретање пажње на проблеме са којима се суочавају Срби у Црној Гори, а о којима се недовољно говори.
У дискусији су учествовали и протојереј Јован Пламенац, представник Митрополије црногорско-приморске, Горан Киковић, историчар и потпредседник Скупштине општине Беране, проф. др Час
лав Копривица са Факултета политичких наука из Београда, др Александар Раковић виши научни сарадник Института за новију историју Србије, проф. др Дејан Мировић са Правног факултета из Косовске Митровице
Поред одговора на конкретна питања о изазовима са којима се суочавају Срби у Црној Гори, панелисти су говорили о маргинализацији српског народа, о њиховим правима, и актуелном стању Српске Православне Цркве у Црној Гори.
Положај српског народа у Црној Гори илуструје и заступљеност у државним органима.
У кабинету председника, кабинету заштитника људских права и слобода их нема док, на пример, у Министарству унутрашњих послова од 2825 запослених, 149-оро је Срба.
„Неће добити статус конститутивног народа. Ђукановић ће ићи на то да додели статус мањинског народа у неком моменту, ако после следећег пописа смањи број Срба у Црној Гори на најмању могућу меру. Нека њихова процена ће бити сада – мање од 20 процената Срба у Црној Гори“, рекао је др Александар Раковић, виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије.
Срби из Црне Горе сматрају да је потребно да траже заштиту колективних права, права на националне, културне и образовне институције.
„И своје уџбенике историје и српског језика, у садашњим пише да су Срби окупатори. Не само 1918. већ да су Немањићи окупирали Црну Гору“, истакао је Горан Киковић, потпредседник СО Беране.
Учесници округлог стола, посвећеног положају српског народа у Црној Гори наглашавају да су на попису 1909, 94 одсто били Срби, а да су различиите мере утицале на то да их већ 2011. буде свега 28 одсто.
„Пораст броја Срба у Црној Гори био је аларм актуелном режиму да нешто хитно предузме у заустављању тог процеса и његовог окретања у супротном смјеру. Уследили су преименовање српског језика у црногорски, инжењеринг у историографији, протеривање ћириличног писма, политика запошљавања у јавној сфери која ригидно фаворизује Црногорце у односу на Србе, без обзира на стручност“, навео је протојереј Јован Пламенац, представник Митрополије црногорско-приморске.
Познаваоци сматрају да српске политичке странке у Црној Гори, помоћ, пре свега, могу да траже у Београду, јер је Бања Лука у својим проблемима.