Берлински зид је пао пре 30 година, али невидљива баријера и даље дели Немачку на два дела и иако разлике полако бледе, оне су и данас присутне.
Усхићене масе су 9. новембра 1989. почеле да руше бетонску блокаду која је делила Западну од Источне Немачке, неколико сати пошто су комунистичке власти Демократске Републике Немачке (ДДР) објавиле укидање ограничења путовања за грађане те земље.
Пропаганда и страх замењени су осећајем слободе и јединства, а пад Зида који је симболички означио крај комунизма у Европи, пробудио је наде милиона дотадашњих Источних Немаца, наводи Си-Ен-Ен (ЦНН).
Капиталистичка Савезна Републичка Немачка и ДДР ујединиле су се за мање од годину дана од пада Берлинског зида, 3. октобра 1990. године.
Многе разлике које су постојале између два дела сада јединствене државе, нарочито економске, смањене су, наводи професор социологије на берлинском Универзитету Хумболт Штефен Мау за ЦНН.
„Али и даље постоје снажне разлике у ставовима и менталитету. Велике су разлике између истока и запада кад је реч о томе како људи виде бившу ДДР, колико верују демократским институцијама, како гледају на елите или на медије, као и у односу према Русији“, казао је Мау.
Разликује се и како грађани виде себе и своју земљу.
„Већина западних Немаца рекла би да више нема разлике, да су избрисане током трансформације, док би већина источних Немаца казала да и даље постоји упечатљива разлика између истока и запада земље“, навео је немачки социолог.
Додао је да нека истраживања показују да се многи источни Немци, и то половина њих, и даље осећају као „грађани другог реда“.
Кад је реч о економији, бруто домаћи производ (БДП) по глави становника износио је 1991. године 9.701 евро на простору бившег ДДР-а, а на западу 22.687 евра.
Иако је велики део тог јаза нестао у претходне три деценије, исток и даље заостаје за западом и по БДП-у и по приходима.
Водећи економиста Беренберг банке Холгер Шмидинг рекао је за ЦНН да преостале разлике извиру из чињенице да већина најбогатијих Немаца живи на западу.
Шмидинг је казао да док се источни градови приближавају западним по животном стандарду, „велики изузетак од тога је да водеће, велике компаније и високи приходи недостају на истоку“.
Према Институту за економска истраживања из Халеа, свега 36 од 500 највећих немачких компанија има седиште на истоку земље.
Шмидинг је додао да док се јаз између истока и запада смањивао, појавио се други – између урбаних и руралних региона Немачке, а пошто је исток начелно више руралан од запада, та нова економска подела одражава претходну.
Међу онима који заузимају најелитније позиције у земљи такође је убедљива већина са запада.
„Три четвртине водећих позиција на истоку Немачке заузимају људи који имају западнонемачко порекло“, казао је Мау.
Исток Немачке је мањи од запада и по површини и по броју становника. Ако занемаримо Берлин, на простору бившег ДДР-а живи 12,5 милиона људи, а на западу више од 66 милиона.
Од 18 фудбалских екипа које играју у Бундеслиги, највишем рангу такмичења, свега два су са истока.
Запад има много више освајача олимпијских медаља, али када се рачуна по глави становника, исток је у солидном вођству.
Укупно гледано, становништво некадашње Источне Немачке је старије, сиромашније и има више мушкараца, а разлог је велики егзодус источних Немаца с те територије после пада Берлинског зида. Процењује се да је од уједињења с истока на запад прешло око два милиона људи, а од тога су две трећине жене.
Мау објашњава да су се у ДДР-у мушкарци и жене прилично рано венчавали, али и разводили, и да је на истоку била висока стопа развода.
„Тако да су жене биле крајње независне, а не само део мушкарчеве каријере, имале су своје каријере и имале су високо самопоуздање“, казао је Мау.
Жене са истока биле су много боље у интеграцији у западно друштво од мушкараца који се нису тако добро прилагођавали. Данас су две трећине мешовитих, источно-западних емотивних веза између жене с истока и мушкарца са запада.
Запосленост жена је и даље виша на истоку него на западу, а јаз међу половима по питању прихода знатно је мањи.
Иако је Немачка уједињена већ три деценије, разлике у образовању и даље постоје широм земље.
Ђаци на истоку постижу боље резултате на тестовима читања и математике, а много боље на матурским испитима на крају средње школе.
Организација за економску сарадњу и развој, водећи светски ауторитет за упоређивање образовних система, навела је да је систем у Западној Немачкој био фокусиран на рано сврставање деце у групе по способностима, док је систем у ДДР-у био правичнији.
После пада Зида, исток је тежио да све ради на западни начин, чак и у образовању. Истраживач на Универзитету Оксфорд Бастијан Бетхојзер каже да је то утицало на смањење једнакости у приступу образовању на истоку.
Политички, Немачка је и даље веома подељена. Бирачи у некадашњем комунистичком делу земље много су више склони да гласају за крајње десну Алтернативу за Немачку.Мау наводи да је то делимично резултат доживљене трауме, пошто је живот многих источних Немаца био тежак после уједињења, док се друштво око њих трансформисало светлосном брзином.
„Многи људи су били незапослени, прошли су кроз дуге периоде несигурности или чак егзистенцијалне кризе, и као резултат тога нису спремни да прихвате већу промену“, навео је Мау.
И неке друге разлике су опстале. Званична статистика показује да се на истоку рађа много више деце чији родитељи нису венчани, у поређењу с конзервативнијим и религиознијим западом. На западу и даље има више жена које немају децу.
Људи на западу поседују више аутомобила. Источни Немци ређе иду у продавнице и преферирају супермаркете, док западни Немци радије иду у мање продавнице и чешће.
Разликују се и укуси. Источни Немци остају лојални неким својим старим брендовима као што је Вита кола, источнонемачка верзија кока-коле. Људи на западу једу знатно више меса, наводи ЦНН.
Beta/,Danas, CNN