Спомен-плоча генералу који је учествовао у разарању Вуковара, промоција књиге о Тузланској капији у којој се негирају судски утврђене чињенице – власт у Србији наставља са ревизионизмом, пише Дојче веле, додајући да је то „наставак ужасавајућег ревизионистичког тренда који диктира власт у Србији“, с Министарством одбране на челу, а које води Александар Вулин, особа која у односу према суседним земљама „често користи вокабулар из времена режима Слободана Милошевића“.
Представник Грађанске Војводине Александар Попов рекао је за ДВ да сви ти потези, укључујући и чињеницу да се Министарство одбране појављује и као покровитељ и као издавач књига осуђених ратних злочинаца, заправо не треба да чуде, с обзиром на то да су на власти исти они који су били део владајуће гарнитуре и деведесетих година прошлог века, у време ратова.
„Они јесу покушали да се обуку у европска одела и имали су зазор према темама ратних злочина, али како је време одмицало, тај обзир према Европи све више је опадао, а сада више никаквих обзира у том смислу немају“, оценио је Попов и додао да је на власти „један ауторитарни режим дубоко огрезао у корупцији“.
Према његовим речима, уместо да се стиде онога што је Новосадски корпус урадио у Вуковару, представници Војске Србије се тиме поносе, чиме – као и 1991. године – још једном бацају љагу на Војводину као мултиетничку средину и некадашњи симбол толеранције.
Јелена Дукарић из Војвођанског грађанског центра, активистичке организације која ради са младим генерацијама на темама суочавања са прошлошћу, за ДВ је казала да све то доживљава као срамоту.
„Ја то доживљавам као срамоту коју неко ради у моје име. Срамота ме је кад читам, слушам, гледам… Срамота ме је што не постоји баш никаква реакција шире популације, а свима су информације једнако доступне као и мени. Мој први осећај је срам, то ми је први људски осећај“, навела је Јелена Дукарић.
Синан Алић, председник Фондације Истина, правда, помирење из Тузле, за ДВ је рекао да га учестали ревиозионистички потези режима у Србији не изненађују.
„Није то ништа необично од режима кроз чији крвоток тече мржња, национализам, односно иста она енергија која је деведесетих година покренула ратну машинерију. Србијом и данас влада пандемија национализма оличена у негирању судски утврђених чињеница. Такву књигу, попут оне о наводној истини у вези са злочином на Тузланској капији, данас може написати свака будала, али ако иза тога стоји држава оличена у Министарству одбране – онда је то нова опасност за регион“, оценио је Алић
Промоцију књиге „Тузланска капија – режирана трагедија“ Александар Попов је оценио као „дрскост и врхунац једног нељудског односа“.
„То је врхунска гадост! Они који су промовисали и писали књигу требало би да доживе и виде оно што сам ја доживео. Био сам на гробљу где су сахрањене жртве са Тузланске капије, док су ране још биле свеже. Требало је отићи и видети мајку како уплакана седи поред гроба погинуле ћерке… Злочинци су изабрали баш 25. мај те 1995. године, датум који се славио као Дан младости у Југославији, да би што више младих жртава било“, наводи Попов.
Дојче веле подсећа да Новак Ђукић, генерал који је пред Судом Босне и Херцеговине осуђен на 20 година затвора због ратног злочина када је на Тузланској капији од гранате испаљене са положаја Војске Републике Српске на планини Озрен, није до краја одслужио затворску казну, већ је уточиште пронашао у Србији.
Јелена Дукарић је оценила да су сви ти потези ревизионистичког режима заправо „ругање жртвама“ и наставак гурања жртава и њихових породица на маргину друштва.
„Гледамо величање ратних злочинаца, а врло ретко имамо прилику да чујемо глас жртава. Да им се покаже поштовање, да им се укаже на разумевање њихових патњи и кроз шта су они пролазили. Држава нема никакав осећај за њих, не жели да их види, а поготово не ‘туђе’ жртве“, навела је она.
Александар Попов је додао да је додатни проблем у томе што је ревизионизам узео маха у региону, па Србија и Хрватска често изгледају „као одрази у огледалу“.
Синан Алић је рекао да су и у Босни и Херцеговини жртве у својој боли препуштене саме себи и „потпуно отупеле“, јер БиХ није држава која зна и хоће да их заштити. „Жртве им требају само када остварују своје уске политичке интереса“, оценио је Алић.
„Ми као да се спремамо да поновимо деведесете“, закључио је Александар Попов.
Извор Бета, Данас