Слика рушења Берлинског зида 9. новембра 1989. године жива је и 30 година после уклањања Гвоздене завесе, симбола подељене Немачке, Европе и вишедеценијског хладног рата. Тада су – заједно са хиљадама поново уједињених, раздраганих Немаца, на рушевинама баријере која их је деценијама после Другог светског рата делила и разапињала рушења Берлинског зида – славиле Европа и цела планета. Говорило се о „крају историје“ у новом, уједињеном, глобализованом свету. У тим тренуцима еуфорије и пробуђених нада било је тешко замислити да ће историја кренути у сасвим супротном смеру.
Данас, три деценије после једне од најупечатљивијих слика 20. века, гледамо како се ређају нове цигле и како се бодљикаве жице развлаче уздуж и попреко, дуж укупно 40.000 километара дугих нових баријера, што је једнако обиму планете. Уместо срушених 160 километара Берлинског зида, једног од укупно 15 те 1989. године, наредних деценија је, примећује политиколог Елизабет Валет, изграђено, или најављено, 70-75 нових.
Државе чланице Европске уније и шенгенског простора су од деведесетих година прошлог века подигле скоро 1.000 километара зидова, шест пута дужих од Берлинског зида, спречавајући улазак миграната. С друге стране Атлантика уздиже се „Трампов зид“ на граници САД и Мексика, на Блиском истоку се издиже „безбедносна ограда“ између Израела и Западне обале, у Африци ограда око шпанских енклава у Мароку, док Корејско полуострво остаје подељено између две државе истог народа.
Некадашње усхићење уједињењем све брже нагриза горак укус подела, уздизањем видљивих и невидљивих баријера које се подижу као одговор на изазове глобализације, од тероризма и миграција до сиромаштва. Оне подигнуте у бившој Југославији, недуго после пада Берлинског зида, биле су први наговештај тог тренда.
Многи су се надали да ће тај 9. новембар 1989. означити нову еру сарадње и отварања граница. Чини се да се 30 година касније десило потпуно супротно, јер свет на проблеме међународне безбедности одговара зидовима, милитаризацијом и изолацијом – наводи холандски Транснационални институт.
Економска моћ на истоку Немачке до 2018. године јесте порасла на 75 одсто нивоа на западу земље од 1990, па је влада канцеларке Ангеле Меркел одлучила уочи 30-годишњице пада Берлинског зида да већину Немаца ослободи пореза на солидарност уведеног после уједињења за подршку развоју сиромашнијег, источног дела:
Данас је значајан дан на путу ка остварењу немачког јединства. Трошкови поновног уједињења у великој мери су приведени крају – саопштио је недавно министар финансија Олаф Шолц
Но, у Немачкој се и даље говори о културним разликама источних и западних Немаца, које се описују као „зид у глави“. Анкете показују да се чак 57 одсто источних Немаца још осећају као грађани другог реда. Тек 38 одсто Немаца на истоку сматра да је уједињење успех.
Три деценије после пада Берлинског зида грађани некадашње Источне Немачке већином се осећају као грађани другог реда, мада се бележе економски помаци – закључује се у извештају немачке владе о стању у Немачкој после уједињења
Незадовољство се најочигледније исказује различитим изборним резултатима на истоку и западу. Водеће Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и Социјалдемократска странка (СПД) последњих година доживеле су драстичне губитке на истоку, док је десничарска популистичка Алтернатива за Немачку ојачала. Дрезден је чак прогласио алармантно стање због ширења нацизма у друштву, упркос упозорењима Меркелове да разочарање и незадовољство немачком владом не дају право на мржњу.
Оптимизам уједињења после распада СССР и Варшавског пакта, плишане револуције у Чешкој, пада комунистичког режима Николаја Чаушескуа у Румунији и помирења Запада и Истока, који је заискрио после пада Берлинског зида широм европског континанта, 30 година касније се гаси оградама, и жичаним и трговинским. Покушај спајања „две Европе“ које је некад одвајала гвоздена завеса постаје све неизвеснији.
Председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер захвалио је писмом бившем совјетском лидеру Михаилу Горбачову, истакавши да мирно уједињење Немачке и окончање поделе Европе не би били могући без храбрих и људских одлука које је последњи лидер СССР донео 1989. Али, додао је, ипак нису испуњене све наде од пре три деценије:
Највише боли стање немачко-руских и европско-руских односа. Важно је не препустити се отуђењу које последњих година расте – закључио је он.
Док једна од „старих“ чланица, Велика Британија, управо одваја међе од остатка европске фамилије, касније придошли чланови породице са истока дижу бедеме. Пољска, Чешка и Мађарска, које ове године обележавају многим манифестацијама пад Берлинског зида, у коме су виделе перспективу бољег живота у односу на онај у Варшавском пакту, сада дуж граница развлаче ограде с бодљикавом жицом.
Упркос првобитном евроентузијазму, сада су оне двоструко притиснуте, колико мигрантима, толико и тужбом Суда правде Европске уније да су прекршиле европске законе када нису примале избеглице по изгласаним квотама. Мало им помажу тврдње да обавезе по квотама није испунила ни већина осталих чланица ЕУ и жалбе да је дискриминација то што је Европска комисија тужила само ове три нове чланице.
Пре 30 година људи су се радовали гледајући како је могуће срушити границе, ујединити људе. Данас се враћамо времену када политичари дижу зидове страха и подела – каже Ник Бакстон из Транснационалног института.
Учесник револуције 1989, касније председник уједињене Немачке, Јоаким Глаук спознаје да владе морају да поставе оквире како би смириле страх народа. Глобализовани свет подстакао је жељу за отварањем, али су њене негативне стране подстакле и нагоне за уређеношћу граница националног суверенитета.
– Границе никада нису ишчезле, сем на менталној мапи европских путника – тврди у књизи „Повратак граница“ француски географ и бивши амбасадор Мишел Фуше, истичући да нестанак граница укида државе, а свет без граница је, сматра он, варварски свет.
Противници затварања у националне оквире критикују појачану „милитаризацију“ граница, уз популизам који унутар њих потхрањује страх народа за националну економију и социјалну сигурност, уз додатно наоружавање.
Они који су, као сведоци историје, искусили живот иза гвоздене завесе, данас уживају у слободама које је донело рушење Берлинског зида. Али, ипак, нису сасвим срећни, јер су им очекивања изневерена. Прави почетак новог, праведнијег поретка је изостао, док су поделе не само остале, већ су се претећи и – продубиле.
МЕРКЕЛ: ЕВРОПА ДА БРАНИ ДЕМОКРАТИЈУ
Немачка канцеларка Ангела Меркел позвала је Европу да брани „слободу и демократију“ које су све више на удару.
„Вредности на којима почива Европа, слобода, демократија, једнакост, правна држава и људска права, не подразумевају се и увек их треба бранити“, рекла је Меркелова на прослави 30 година од пада Берлинског зида у Цркви помирења.
Та црква је изграђена на месту старе цркве коју је комунистичка источнонемачка влада срушила јер се налазила на „ничијој земљи“ између Источног и Западног Берлина.
„У будућности је неопходно деловање. Берлински зид припада прошлости и учи нас да ниједан зид који ограничава људе и слободу не може бити довољно висок ни довољно дугачак да се не може прећи“, рекла је Ангела, и сама рођена у Источној Немачкој.
Она је навела да то „важи и за исток и за запад“.
Канцеларка је положила ружу на остатке зида у улици Бернауер.
Са Ангелом Меркел су били председници Мађарске, Пољске, Чешке и Словачке.
МАС: МЕЂУНАРОДНО ПРАВО ГУБИ ТЕРЕН
Шеф немачке дипломатије Хајко Мас такође је искористио у Берлину прилику да апелује на европско јединство.
– Моћ се удаљава од Европе, ауторитарни модели су у успону, САД су све више окренуте себи, а међународно право губи терен. То значи да ћемо морати да превазиђемо неке од наших омиљених националних табуа. Посебно овде у Немачкој. Али сада је тренутак да се то уради – истакао је шеф немачке дипломатије.
МАКРОН: ХРАБРОСТ ЉУДИ СРУШИЛА БАРИЈЕРУ
Председник Француске Емануел Макрон је на годишњицу пада Берлинског зида позвао људе да буду „достојни обећања“ од пре 30 година.
– Пре 30 година Берлински зид није пао. Он је био срушен храброшћу хиљада жена и мушкараца жељних слободе. Они су отворили пут ка уједињењу Немачке и јединству Европе – навео је Макрон на „Твитеру“, у поруци на француском и немачком.
Макрон ће данас допутовати у Берлин на састанак с немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Франк-Валтером Штајнмајером.
ГОРБАЧОВА СЕ СЕТИЛИ САМО У ПИСМУ
Немачка канцеларка Ангела Меркел је у свом говору поводом 30. годишњице пада Берлинског зида изјавила да је 9. новембар био судбоносан дан за немачку историју, али она ни у једном тренутку није споменула улогу Совјетског Савеза нити њеног последњег лидера Михаила Горбачова у уједињењу Немачке, преносе руски медији.
Руски медији наводе да је председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер упутио писаним путем захвалност Михаилу Горбачову за његов допринос уједињењу Немачке и изразио жаљење због ситуације у актуелним руско-немачким и руско-европским односима. „Ми нисмо заборавили и никада нећемо заборавити чињеницу да до мирног уједињења моје земље не би дошло без одважних и људских одлука које сте ви лично донели“, закључио је он.
ИСТОРИЈА ПОДЕЉЕНОГ ГРАДА
* УПРКОС намерама окупационих сила после Другог светског рата да заједнички управљају Немачком, хладноратовске напетости 1949. године доводе до уједињења француске, британске и америчке зоне у западну, Савезну Републику Немачку, искључивши источну совјетску зону која је постала Немачка Демократска Република.
* ГРАНИЦА две Немачке је само у Берлину остала отворена, па је око два и по милиона источних Немаца прешло на запад. Како би то зауставила источнонемачка влада Валтера Улбрихта, уз одобрење совјетског вође Никите Хрушчова, подиже зид 1961. године, делећи Берлин. Чекпоинт „Чарли“, назван по слову Ц НАТО војне абецеде, био је једини прелаз за странце и савезничке трупе током поделе Берлина. Остала два прелаза су се били „Алфа“ и „Браво“.
* УПРКОС двострукој зидној баријери, између које се налазила зона војног патролирања, око 5.000 Немаца са истока Берлина је успело да пређе на запад. Између 192 и 239 Немаца са истока тај покушај је платило животом.
* СЛАБЉЕЊЕМ СССР, клима се мењала у целом Варшавском блоку, па Мађарска 23. августа 1989. године уклања погранична ограничења са Аустријом, кад је 13.000 источних Немаца побегло кроз Мађарску. Убрзо масовне демонстрације против владе у Источној Немачкој доводе 18. октобра 1989. до оставке дугогодишњег вође Источне Немачке Ериха Хонекера, који је уверавао да ће Зид стајати „још сто година“. Пад Берлинског зида 9. новембра био је први корак ка уједињењу Немачке 3. октобра 1990.
Аутор: Дубравка Савић
http://www.novosti.rs