На седници парламента Републике Српске која је трајала до дубоко у ноћ усвојени су закључци о о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права РС.
У закључцима се иситче да народна скупштина РС одбацује све акте који су противуставни и који нису у складу са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини.
Наглашава се да је Босна и Херцеговина настала сагласношћу Републике Српске и Федерације БиХ и да само сагласношћу оба ентитета може и постојати.
Народна скупштина Републике Српске захтијева од страна потписница и свједока Дејтонског споразума, као и од свих представника међународне заједнице да реагују на доношење аката који позивају на разградњу Дејтонског споразума, као и на сваку активност која је супротна његовим одредбама и принципима.
Како се наводи, у случају изостанка реакције страна потписница, сведока Дејтонског споразума и представника међународне заједнице на покушаје разградње Дејтонског споразума, Народна скупштина Републике Српске ће приступити доношењу новог Устава Републике Српске, о којем ће се изјаснити и грађани на референдуму.
Парламент РС задужује све надлежне институције Републике да, без одлагања, предузму неопходне активности у циљу припреме свеобухватне информације о околностима и активностима које су довеле до доношења одлуке о давању сагласности Републике Српске на споразуме о формирању Закона о одбрани БиХ, Закона о индиректном опорезивању БиХ, Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и других закона којима су дерогиране надлежности Републике Српске, као и оних закона који су наметнути од стране високих представника у БиХ и којима се угрожава уставно-правни положај Републике Српске загарантован Дејтонским споразумом, поручује се у једном од закључака.
Истиче се да ће парламент Српске реаговати у погледу одређивања будућег статуса Републике Српске у случају било каквих настојања противуставне територијалне реорганизације БиХ и било каквих активности на урушавању територијалне организације Града Источно Сарајево, као и у случају свих других активности усмерених на трансформацију и деконструкцију Дејтонског споразума и структуру државне заједнице која је њим створена.
Наводи се да је скупштина РС као носиоце суверенитета прихвата само ентитете и конститутивне народе у БиХ, те било какво наметање суверенитета изван тога има неуставан и антидејтонски карактер. Босна и Херцеговина поседује ограничени и изведени суверентитет који се огледа у деловању према трећим државама. Унутрашњи суверенитет припада Републици Српској и Федерацији БиХ.
Право на самоопредељење
У вези са тим, Скупштина РС, као најважније начело Дејтонског споразума и његовог Анекса 4 истиче права конститутивних народа у складу са принципима Устава БиХ и међународних докумената који промовишу права народа, а који су део уставног система у БиХ, укључујући и право на самоопрељељење, што у оквирима Дејтонског споразума подразумева очување дејтонске структуре и широке аутономије ентитета.
Надлежности БиХ утврђене Уставом БиХ су ограничене и таксативно набројане у члану 3.1. док су надлежности ентитета све оне које Уставом БиХ нису изричито додељене нивоу БиХ. То потврђују и механизми заштите ентитетских права као и права конститутивних народа.
У случају негирања права народа на самоопредељење које је прокламовано Повељом Уједињених нација и даљој подршци активностима које воде разградњи Дејтонског споразума, Република Српска задржава право да коначно одлучи о свом будућем статусу.
Скупштина РС одбацује свако деловање које је усмерено на измену изворног Дејтонског споразума и његовог Анекса 4 – Устава БиХ, који је темељ постојања и рада свих институција и званичника на нивоу БиХ, те ће свако деловање које није у складу са Уставом БиХ у будућности имати одговарајућу реакцију из Републике Српске.
Парламент РС обавезује представнике Републике Српске у Предсједништву БиХ, у Представничком и у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и у Савјету министара БиХ, да не учествују у мењању Пословника о раду и других аката на начин да се тим изменама смањује број предвиђених српских гласова и гласова из Републике Српске за доношење одлука из њихове надлежности.
У БиХ је годинама на делу систематска и нелегална унитаризација чињена неправним поступцима високог представника уз брутална кршења уставне структуре БиХ. Народна скупштина Републике Српске не прихвата активности које воде неуставној унитаризацији БиХ, те захтева од свих носилаца власти, како у Републици Српској, тако и у заједничким институцијама државне заједнице БиХ, да све своје активности усере на поврат уставних надлежности ентитета.
Иницајтива за укидање Канцеларије високог представника
Народна скупштина Републике Српске ће, сходно поштовању суверенитета и владавине права, покренути иницијативу за укидање Канцеларије високог представника.
Како се указује, постојање и деловање високог представника, као неизабраног страног званичника без икакве одговорности, који је присвојио неограничена извршна, законодавна и судска овлашћења која не подлијежу никаквој ревизији, представља кршење Анекса 10 Дејтонског споразума којим су јасно прописане надлежности високог представника.
Анекс 10 Дејтонског споразума којим је, сагласношћу ентитета који чине БиХ, установљена функција високог представника и дефинисан његов законски ауторитет, не садржи одредбе које му дају овлашћење да издаје било какве обавезујуће одлуке. Неприхватљив је и непродуктиван даљи останак и понашање високог представника у БиХ, чије изјаве чешће доприносе неспоразумима него споразумима у БиХ.
У закљчцима се одбацују бонска овлашћења високог представника као потпуно неуставна, незаконита и нелегитимна, будући да њихова примена представља флагрантну повреду уставно-правног устројства БиХ и кршење основних људских права, као и међународних инструмената за њихову заштиту.
Састав и начина рада Уставног суда
У тексту се даље каже да ће Скупштина РС покренути питање састава и начина рада Уставног суда БиХ. Уставни суд БиХ нема легитимитет због присуства страних судија у саставу Уставног суда, који више политичким него правним деловањем наносе немерљиву штету Републици Српској.
Неприхватљиво је даље присуство страних судија у Уставном суду БиХ, јер нити једна земља у свету нема у свом уставном суду места резервисана за стране судије, што само доказује да БиХ није суверена земља, поручује се у закључцима.
Присуство страних судија у Уставном суду неспојиво је са опредељеношћу за европску будућност БиХ. Уставни суд БиХ у пракси има и друге надлежности које су атипичне у модерном уставном судству, које још проширује, што је апсолутно недопустиво, напомиље се у закључцима које су осовојили посланици РС.
Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да покрене преговоре са Владом Федерације БиХ у циљу ургентног усаглашавања Закона о Уставном суду БиХ, којим ће бити регулисан његов састав и функционисање у складу са темељним принципима Устава БиХ, те отклоњене све препреке за даљи напредак државне заједнице према Европској унији и да у наредном периоду припреми Закон о рехабилитацији свих незаконито смијењених лица из Републике Српске који су смијењени одлукама високих представника
Међуентитетски преговори о правосуђу
Такође, парламент РС задужује Владу Републике Српске и друге надлежне институције да покрену реформу институција правосуђа на нивоу БиХ – Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и система Високог судског и тужилачког вијећа које је високи представник наметнуо незаконитим одлукама, супротно Уставу.
Закон о Суду БиХ мора да спречи проширену надлежност суда у односу на кривичне законе ентитета, те да омогући формирање независног апелационог суда чија ће надлежност бити ограничена на предмете Суда БиХ.
Реформе су нужне и да би се обезбедило да Тужилаштво БиХ буде независно, одговорно и ослобођено доминације једне политичке странке или конститутивног народа или утицаја међународне заједнице.
Ентитетске институције треба да имају овлашћења у погледу именовања и надзора над ентитетским судијама и тужиоцима, а надлежност у погледу судија и тужилаца на нивоу БиХ треба да буде равномјерно распоређена између ентитетских институција.
Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да анализира ефекте неуставних преноса надлежности са ентитета на ниво БиХ, укључујући надлежности пренесене путем тзв. међуентитетских споразума у области одбране и индиректних пореза.
Влади РС се налаже да о о томе извести парламент, с циљем покретања разговора између ентитета и легитимних представника конститутивних народа о преиспитивању њихове ефикасности.
О сарадњи са НАТО
Посебно, Народна скупштина задужује Владу Републике Српске да изврши припреме како би се омогућило евентуално издвајање из ПДВ система БиХ и отварање посебног рачуна за ПДВ Републике Српске, будући да радом Управе за индиректно опорезивање БиХ, као и начином расподеле прикупљених средстава, настаје штета за Републику Српску и њене грађане.
Указује се да ће парламент РС наставити да делује у складу са Резолуцијом о заштити уставног поретка и војној неутралности којом се Српска обавезала на војну неутралност.
Народна скупштина Републике Српске подржава сарадњу са НАТО-ом и њеним кључним чланицама на питањима безбедности, али се противи чланству БиХ у НАТО, најпре због тога што неприхватљивим сматра формирање НАТО границе према Републици Србији, као и због огромних трошкова које би приступање овом савезу произвело за Републику Српску и БиХ.
У случају насилних покушаја приступања Босне и Херцеговине НАТО савезу, Република Српска ће одржати референдум на којем ће грађани одлучити о чланству Републике Српске у било каквим војним савезима, закључује се у тексту усвојених закључака парламента РС.
РТРС