На питање шта је најсмртоносније оружје на свету, многи би навели атомску бомбу или нешто слично. Упркос њеној изузетној деструктивности и смрти и до 200.000 људи у Хирошими и Нагасакију, атомска бомба је далеко од првог места на листи. Неславни шампион је легендарна јуришна пушка АК-47.
Првобитно развијана у тајности за совјетску војску, око 100 милиона разних варијанти АК-47 је произведено до сада. Пушка се може пронаћи буквално у било којем делу света, у рукама цивила, војника, побуњеника и терориста.
Михаил Калашњиков изумео је средином прошлог века оружје које носи његово име. Рођен 10. новембра 1919. године, Калашњиков је био тенковски механичар у совјетској војсци током Другог светског рата, а био је рањен током операције „Барбароса“ и немачке инвазије на СССР 1941. године.
Видевши изблиза колику предност у борби имају немачка оружја, Калашњиков је одлучио да направи боље оружје. Док је још био активној служби, направио је неколико варијанти пре него што је произвео први АК-47.
„Аутомат Калашњиков 1947“ пуно је име пушке која ће ући у легенду. Две године после појаве првог модела, совјетска војска је усвојила. Убрзо се њена употреба проширила и на друге војске Варшавског пакта.
После тога је постало симбол различитих револуционарних покрета, од Вијетнама и Авганистана до Колумбије и Мозамбика, на чијој се застави и даље вијори.
Током живота, Калашњиков је стално унапређивао дизајн, чинећи пушку још поузданијом, лакшом, једноставнијом за производњу и јефтинијом.
Зашто је АК-47 стекао легендарни статус
Релативно јефтин за производњу, довољно лаган за ношење, једноставан за руковање – показало се да је добитни рецепт. Додатни бонус је његова чувена поузданост и издржљивост у суровим временским и теренским условима. Од кишних тропских џунгли до ужарених пешчаних пустиња, АК-47 треба само да има метака у шаржеру.
Осим тога, једноставан је за одржавање. Великим гасни цилиндар и доста простора између покретних делова спречавају лако заглављивање пушке.
Калашњиков је и сам био одушевљен поузданошћу своје креације и истицао њену супериорност у односу на америчку јуришну пушку М-16.
„Током Вијетнамског рата амерички војници би бацали своје М-16 пушке и у руке хватали АК-47, а муницију би узимали са мртвих или заробљених вијетнамских војника. Чујем и да је амерички војници у Ираку користе често“, рекао је у интервјуу 2007. године.
Због свих предности постала је о омиљено оружје различитих криминалних и терористичких организација. Тако се нашла у рукама терориста који су заузели олимпијско село у Минхену 1972. године, као и бројних других напада широм света.
Америчка војска чак је и дистрибуирала оружје у сукобима у Авганистану и Ираку. Са просечним животним веком од 20 до 40 година и огромном производњом широм света, АК-47 може да се купи за релативно мало новца.
Калашњиковљева заоставштина
За своје напоре, Калашњиков је добио Награду Стаљина, ордене Црвене звезде и Лењина. Руски председник Владимир Путин истакао је 2007. године да је Калашњиковљева пушка „симбол креативног генија руског народа“.
Преминуо је као национални херој 2013. у 95. години, а 2017. у Москви му је подигнут споменик.
Током читавог живота, творац најпопуларније пушке на планети борио се са критикама да је његов изум довео до огромног броја смрти широм света. Он је инсистирао да је пушку развио за одбрану, а не напад.
Пре десетак година, новинар га је у интервјуу упитао да ли може да спава ноћу. „Спавам добро. Политичари су они које треба кривити због тога што не могу да се договоре и окрећу се насиљу“, рекао је Калашњиков.
Међутим, у последњим годинама свог живота, изумитељ је изгледа променио став. У писму руској православној цркви, написао је да је бол у његовој души неподношљив.
„Питам себе изнова и изнова исто питање: ‘Ако је моја пушка узела толико људских живота, да ли сам ја одговоран за њихову смрт’“, преиспитивао се Калашњиков.
Исто осећање вероватно би имао и Алфред Нобел да је доживео да види како се његов изум користи. У вечној дебати о томе шта убија, оружје или они који га користе, Калашњиков није желео да покуша да се оправда.
У дну писма само је написао: „Божји слуга, дизајнер Михаил Калашњиков.“
