За Немачку је више него јасно – земље Западног Балкана су део Европе, каже уочи одласка у Северну Македонију немачки министар спољних послова Хајко Мас у интервју за „Дојче веле“. Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Мас истиче да се Немачка залаже за скорашњи нови почетак преговора на иницијативу Европске уније са циљем постизања свеобухватног споразума који би омогућио приближавање тих земља ЕУ.
Одбацивање обећаног почетка приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом тежак је ударац процесу интеграције земаља Западног Балкана у Европску унију – посебно за Немачку која се интензивно, између осталог и кроз тзв. Берлински процес, ангажовала на Западном Балкану и залагала за почетак преговора. Ви сада путујете у Скопље како би региону дали до знања да може да рачуна на немачку подршку. Шта конкретно можете да понудите?
За Немачку је више него јасно – земље Западног Балкана су део Европе. Њихова будућност би требало да буде унутар Европске уније. Више него јасна већина чланица ЕУ изјаснила се за почетак преговора с Албанијом и Северном Македонијом зато што је то и у нашем стратешком интересу. Но унутар ЕУ влада правило једногласности и ми на томе радимо. Немачка се свим силама залаже за то да унутар ЕУ дођемо до заједничке одлуке како би преговори с Албанијом и Северном Македонијом ускоро могли да започну. То бих још једном хтео да истакнем приликом мог боравка у Скопљу.
Али уверавање Француске и осталих противника проширења још није на видику. Која је Ваша стратегија за Западни Балкан ако ЕУ и даље буде блокирала проширење? Шта ће Немачка тада да учини?
Снага Европске уније лежи управо у томе да се и код тешких тема на крају ипак пронађе неко решење. Сигуран сам да ће то и овога пута успети. Председник Емануел Макрон јасно је ставио до знања да је, осим реформи у Албанији и Северној Македонији, нужна и реформа поступка проширења. Ми ћемо о томе унутар ЕУ следећих недеља да водимо интензивне разговоре.
Оно што је сада важно јесте да Албанија и Северна Македонија морају без застоја да наставе са реформским процесом и да покажу напретке на том путу. Управо је сада важно успесима разуверити тих неколико скептика. Немачка ће се и даље трудити у својој подршци земљама Западног Балкана на њиховом путу ка ЕУ.
Шта очекујете од Северне Македоније и Албаније у овој тешкој ситуацији? На крају је и пристанак Француске пропао због сумњи око реформског процеса у те две земље…
Северну Македонију и Албанију, као и остале земље у региону, желим из још једног разлога да охрабрим да се држе свог реформског пута – реформе нису само ту због приближавања Европској унији, оне су важне, јер су и у интересу грађана тих земаља.
Јачање правне државе, одлучна борба против корупције и организованог криминала, то су основни задаци сваке владе којој будућност земље лежи на срцу. И опозиција ту носи део одговорности. Политичка конкуренција и идеје које међусобно конкуришу – како је то у демократијама нормално и потребно – не смеју земљу да коче у њеном развоју.
Премијер Северне Македоније Зоран Заев своју политичку судбину везао је уз питање отварања приступних преговора. Сада су пред земљом превремени парламентарни избори. Највећа опозициона странка ВМРО-ДПМНЕ, која отворено одбацује Преспански споразум (између Северне Македоније и Грчке око питања имена), добро котира код бирача. Говори се и о томе да би у случају повратка на власт они покушали да пониште тај споразум. Шта ћете учините како би се то спречило?
Преспански споразум се с правом оцењује као историјски. Северна Македонија и Албанија отклониле су један сукоб који је трајао готово три деценије. Споразум је отворио врата за евроатлантске интеграције Северне Македоније. Те две земље су тим споразумом постале узор за остале земље и то не само у региону. Оне су показале да сукоби који су на први поглед нерешиви могу да буду решени ако су у игри јаки људи на водећим позицијама, храброст и далековидност. И да су тако могући компромиси.
Ускоро ћемо Северну Македонију поздравити као 30. чланицу НАТО – и једна препрека на путу ка ЕУ је уклоњена. Али могу да замислим да неко хоће све то да уништи. Тиме би Северна Македонија била на међународном плану доведена у слепу улицу.
Колико год да је Немачка задовољна реформским процесом у Северној Македонији, утолико је теже постићи консензус када је у питању Албанија. Та земља се већ годину дана налази у дубокој унутрашњој политичкој кризи чије решење још није на видику. Опозиција тражи нове изборе. Реформа изборног закона један је од услова које је Немачка Албанији поставила за европску перспективу. Али ништа се на миче с места. Зар није можда ипак неопходно ревидирати позитивну одлуку када је у питању Албанија?
Наша одлука да се и са Албанијом започну преговори о пуноправном чланству била је исправна. То је препоручила и Европска комисија. Притом су јасно дефинисана и очекивања око преосталих реформи.
Реформа правосуђа је на добром путу и Албанија је по том питању узор осталима у региону. Важно је да сви предузму напоре да Уставни суд поново започне с радом. И реформа изборног права се спроводи уз учешће свих политичких снага, као и представника цивилног друштва. Сигурни смо да реформе које садрже и предлоге ОЕБС и њихове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) брзо могу да буду спроведене у дело. Парламент је место за политичка сучељавања. Сада су потребни конструктивни предлози и озбиљна сарадња у интересу Албаније и њених грађана.
Зар не би требало Северну Македонију и Албанију третирати одвојено?
Током приступног процеса свака земља се процењује на основу њених сопствених постигнућа. Европска комисија је још 2018. закључила да и Северна Македонија и Албанија, с обзиром на остварене реформске кораке, испуњавају услове за отварање преговора. Сходно томе, Комисија је и препоручила почетак преговора. У мају ове године то мишљење још једном је потврђено. Немачка влада дели процену Европске комисије и унутар Савета ЕУ се и заложила за почетак преговора. И то је још увек наша позиција.
Након последњег самита ЕУ говорило се да Европска унија не испуњава обећано, те да ионако никоме није до проширења. Појавили су се и нови концепти за тај део Европе – „мини Шенген“, па онда норвешки модел… Како ви гледате на те алтернативе ЕУ интеграцијама?
Ми не видимо никакву алтернативу приступном процесу ако желимо и даље да пружамо подстицаје озбиљним и одрживим реформама попут оних који се односе на сектор правне државе. Питање може ли се тренутни процес побољшати, према мом мишљењу, јесте једно сасвим друго питање.
Побољшање регионалне сарадње употпуњава се с процесом приближавања Европској унији. Од јачања добросуседских односа и економске сарадње профитирају све земље Западног Балкана. Ти процеси јачају комплетан регион. Кроз Берлински процес већ годинама подржавамо та стремљења и већ смо много тога постигли. На пример, оснивање Регионалне канцеларије за младе (RYCO), као и смањење такси за роминг.
И док је ЕУ, кад је у питању Западни Балкан, посвађана и паралисана и тиме губи на веродостојности и привлачности, САД је на истом том пољу све активнија. Идеја о размени територија између Београда и Приштине поновно је актуелна. Шта ЕУ и Немачка нуде у замену? И како процењујете утицај Русије у том региону?
Европска унија представља живот у слободи, безбедности и релативном благостању. Нико не може да понуди сличан модел. Поред тога, ЕУ је у региону присутна својим милијардама помоћи и бројним саветодавним инструментима. Она је далеко најважнији донатор. Само Немачка се додатно на билатералном нивоу годишње ангажује сумом која досеже троцифрени милионски ниво.
Што се тиче размене територија или промене граница између Београда и Приштине, ми смо и даље мишљења да то не доприноси стабилности у региону. Оно за шта се залажемо јесте скорашњи нови почетак преговора на иницијативу Европске уније с циљем постизања свеобухватног споразума који би омогућио приближавање тих земаља ЕУ.
Упркос неким разликама у мишљењу, ми желимо конструктивну сарадњу с Русијом. И разумемо такође колико је важно одржавање добрих односа и неговање присних културних веза. То се не коси с чланством у Европској унији .
DW (ДОЈЧЕ ВЕЛЕ)