Новосађанин Зоран Коцић, на Светски дан доброте, поклонио је своју викендицу на Фрушкој гори Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака. Након реновирања, у кући од 100 квадрата боравиће малишани после лечења.
Чика Зоран живи у скромном стану са супругом Софијом и прима пензију од 15.000 динара. Ипак, викендицу није желео да прода, а са сузама у очима објашњава зашто.
„Па ја не бих смео да прођем поред гроба оца, на Алмашком гробљу. Од бруке и срамоте. Не бих смео да прођем! Шта? Фали ти то? Па иди па заради. То би биле његове речи“, каже Зоран Коцић.
Викендицу на Поповици саградио је, са оцем, шездесетих година, има двориште од девет ари и налази се на надморској висини од 302 метра.
„То је све на леђима ношено. Воловским колима је из каменолома довлачен камен. Ја сам на рукама као дете у колицима, док су радници Црнотравци зидали, они само вичу: Дете, камен! Па једно 200 кубика камена сам 57 метара пренео до куће“, сећа се Зоран.
Због здравственог стања, у кућу није улазио последњих девет година, тако да ту има доста посла. Међутим, како су нам рекли, чим је вест одјекнула у свим медијима у региону, јавило се много људи да волонтерски помогну у поправкама и уређивању куће.
„Прво је притекло градско комунално предузеће Зеленило да средимо двориште и онда прилазимо кући, где треба да се ураде инсталације, да се уради струја, вода. Али заиста мислимо да то неће бити проблем, јер је огроман одазив јавности“, истиче Јоланд Коророа, председница НУРДОР-а.
Скромни херој данашњице, Зоран Коцић, имао је само два захтева, да се кућа никада не прода и да се на улазу постави плоча како би се знало да је то дар од њега и његовог оца Јована.