Амерички државни секретар Мајк Помпео објаснио је да су непризнавање Крима као руске области и признавање Голанске висоравни као израелске територије условљени различитим „практичним околностима“.
Током наступа у Хјустону Помпеа су питали у каквом је односу то што америчка администрација подржава израелску анексију Голанске висоравни и то што истовремено осуђује припајање Крима Русији.
„Просто смо признали реалност на копну и историју која је постојала на том конкретном месту“, рекао је Помпео, не мислећи на Крим, него на Голанску висораван.
Према његовим речима, „ситуација је, очигледно, другачија“, о чему је америчка администрација „потпуно јасно говорила када је донета одлука о признавању Голанске висоравни“.
Помпео је додао да у свету има много „спорних места“ и да „свако има своје практичне околности“. Он није прецизирао о каквим је околностима реч у случају Крима и у случају Голанске висоравни.
„Постоје међународне норме и појмови, постоје практичне околности које им противрече и тамо где те норме доминирају ми морамо да их признамо“, објаснио је државни секретар и додао да управо у складу са том логиком САД виде разлику између Крима и Голанске висоравни.
Председник САД Доналд Трамп је у априлу 2019. године потписао Декларацију о признавању суверенитета Израела над Голанском висоравни. То је једна од спорних одлука Трампове администрације у сфери решавања палестинско-израелске кризе.
Током Шестодневног рата 1967. године Израел је одузео и окупирао Голанску висораван од Сирије, а 1981. године је једнострано анектирао ту територију.
Припадност тог планинског платоа главни је предмет израелско-сиријског конфликта, а покушаји да се он реши трају још од времена пре почетка грађанског рата у Сирији. Уједињене нације ту територију сматрају окупираном.
Крим је постао руски регион након референдума одржаног у марту 2014. године, на којем је 96,77 одсто житеља полуострва и 95,6 одсто житеља Севастопоља гласало за уједињење са Русијом. Референдум је одржан након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године.