Са ногом на кочници за придруживање земаља Западног Балкана и, са друге стране, ургирањем да се Европска унија хитно реформише, француски председник је европски лидер који на себе привлачи највише пажње. Његови поступци тумаче се као настојање да преузме лидерску улогу на старом континенту. За сада, његови спољнополитички иступи у Немачкој се оцењују као драстични. На унутрашњем плану, док протести „жутих прслука“ и даље трају, француска економија бележи знатан раст.
„НАТО је у стању мождане смрти“.
„Американци нису ослонац“.
„Европа је на ивици понора“.
Емануел Макрон је попут назива свог покрета – у маршу. Али куда?
„Он за ЕУ не каже ништа што и други, можда не тако грубо, али не мисле и, не тако грубо, и не кажу Она ће или ће умрети или ће се реформисати. То је брутално речено, то је језик који Европа мора да разуме, који Французи разумеју и који ми морамо да разумемо овде на Западном Балкану“, каже Радомир Диклић, бивши амбасадор у Француској.
Макрон разуме поруку француских бирача – готово 60 одсто њих је против проширења ЕУ. Између редова његове пароле, реформе пре проширења, аналитичари читају предлог концепта – Европе концентричних кругова.
„То је концепт који је близак идејама регионализације Европе, на њен север и југ, на исток и централну Европу. Без обзира колико су негативно примљене његове изјаве о проширењу, његов захтев да ЕУ прво реформише саму себе, је поптуно оправдан“, каже Бошко Јакшић, спољно-политички коменататор.
„Имамо провинцијалну Француску, радничку која се бави питањима која се тичу Француске. Са друге стране имамо ту некакву глобалистичку колонијалну и постколонијалну елиту. Они мисле да Француска треба да буде глобална сила. Макрон се обраћа тој другој Француској“, рекао је др Борис Петровић, филолог са Сорбоне.
Друга силе еврозоне, под Макроновим реформама, јача неслућеном брзином. Мада ће прва Француска ускоро на улицама обележити годишњицу у жутим прслуцима.
„Французи кажу је да је њихов председник заправо краљ са ограниченим мандатом, а Макрон је неко ко користи те могућности у њиховом максималном потенцијалу, он влада на тај јупитеријански начин“, каже Петровић.
Ван Француске, његов начин буђења евроатлантских партнера, немачка канцеларка назива драстичним. Хладан дочек за, како се очекивало, француско-немачку осовину.
„Не значи да се о томе не разговара у ономе што се зове дубока администација о решењима, идејама и полупредлозима које је Макрон изнео“, рекао је Диклић.
„Отвара се процес борбе за лидерство у коме се Француска кандидује да преузме улогу којује Немачка до сада имала. То је једна његова тактичка борба“, каже Јакшић.
Енергични лидер навикао је да прескаче степенике – од финансијског инспектора до министра економије. Као инвестициони банкар зарадио је милионе, а на чело Француске дошао већ у касним тридесетим.
Осим донекле са Саркозијем, тешко га је упоредити са било којим претходником. Ипак, држи до Француске као велике силе која може – у сваком тернутку – све да каже.
Припремила Јелена Терзић
http://www.rts.rs/