Нови модел проширења Европске уније који предлаже Париз многи су означили као стратешку перестројку за Европу. Неизбежно је и питање како би Макронов план постепеног чланства и присупа фондовима могао да утиче на евроинтеграције Србије. У Влади тврде да на државе које су већ отвориле преговоре није применљив.
Европској бури не назире се крај. На турбулентну постизборну комбинаторику Макрон долива и нова правила проширења Уније. Од четири принципа на којима се заснива француски предлог, недоумице изазива могућност назадовања и кажњавања за неспровођење реформи.
Европској бури не назире се крај. На турбулентну постизборну комбинаторику Макрон долива и нова правила проширења Уније. Од четири принципа на којима се заснива француски предлог, недоумице изазива могућност назадовања и кажњавања за неспровођење реформи.
Охрабрује међутим, могућност приступа милионима из богатих кохезионих фондова уније, према којима су претприступни, које сада користимо, на нивоу џепарца.
„Мени се у сваком случају чини да би ово било боље него што је процес преговора, зато што би се успоставио другачији систем који би функционисао по принципу награде и где бисмо ми имали једну прилично јаснију трајекторију. Са друге стране, имали бисмо и могућност приступа и кохезионим фондовима, директне сарадње у моменту када су одређена поглавља затворена“, каже Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове.
Француска улога унутар Европске уније све је јача, али у Влади Србије чекају да чују и став других чланица и Европске комисије. Прецизно читајући француски нон пејпер, процењују да на Србију није применљив.
Југослав Милачић, саветник министра за европске интеграције каже да не види на који начин би такав модел био применљив на државе које су већ отвориле преговоре и подсетио да је Србија отворила преговоре још у јануару 2014.
„Ако би неко желео да Србију врати на почетак, или у неку другу фазу, морао би прецизно да одреди у којој би се то фази ми сада налазили, у нашем процесу и које то још критеријуме нисмо испунили од оних за које смо већ добили похвале и отворили поглавља“, каже Милачић.
За утеху је то што је Французима партнерство са Србијом стратешки интерес, јер модел који су пласирали отежава улазак у унију, неке су од првих реакција.
„То што нама Французи нуде да ми заседамо у Савету министара, а без права гласа, да ли је то демократија“, упитао је Слободан Зечевић са Института за европске студије.
„Ми ту не можемо да утичемо на доношење одлука, ми ћемо ту бити само као посматрачи, као неко ко је присутан. Ово је нека замена за нешто, то је као кад идете у биоскоп, да гледате филм а пре тога гледате најаву других филмова и рекламе, е то је то“, каже Зечевић.
Србији важан став Немачке
Француској, је кажу, стало да контрира Немачкој која је за флексибилније проширење и без реформе саме уније.
Став немачке српској влади је важан, али док се свих 27 чланица званично не договри, Србија евроинтеграције наставља као и до сада.
Да ли ћемо од Нове године имати и нова правила проширења, први део одговора добићемо у уторак када ће о француском и другим предлозима разговоратаи европски министри у Бриселу.
Процењује се да би за Србију било најлошије ако се око новог модела проширења, било ког, унија дуго не усагласи, јер би то могло да продужи наше преговоре.
Припремила Ружа Јеремић Турудић
http://www.rts.rs/