Међуамеричка комисија за људска права саопштила је у недељу да су још четири особе погинуле на демонстрацијама у Боливији. Од почетка кризе и протеста крајем октобра забележена су најмање 23 смртна случаја.
Иза ове две новинске вести које су у недељу емитоване у српском етру крије се, у ствари, драма. У земљи Инка траје сукоб који прети да прерасте у грађански рат. Јер, како јављају медији у Латинској Америци, Ево Моралес у земљи и даље има огромну подршку грађана, а политички легат му је несумњив.
Укратко: успио је да спроведе социјалне реформе отјеравши стручњаке ММФ. Профитирали су сви аутохтони староседеоци Боливије.
Како пише угледни аналитичар Макс Блуементал на сајту „Греј зон“, нема доказа да је Моралесова Партија социјализма и слободе имала потребу да вара на изборима. Моралес је на биралиштима 20. октобра добио 600.000 гласова више од противкандидата Карлоса де Меса и његовог Револуционарног левог фронта.
Карлос Меса, као победник пуча и фаворит Вашингтона, врло кратко је био „главна вест“ у светским медијима. Засенио га је мултимилионер из сепаратистичког упоришта Санта Круза Луис Фернандо Камаћо (40), хришћански фундаменталиста чији је отац власник велике нафтне компаније. Овај фанатик је, са својим следбеницима чији симболи неодољиво подсећају на украјинску фашистичку организацију Азов, први ушао у Моралесову председничку палату носећи Библију и распеће. Пошто је симболично „протерао ђавола“ у „Њујорк тајмсу“ је „миропомазан“ као лидер отпора.
Иза Камаћовог фашистичког сепаратистичког Савеза младих Санта Круза појавило се име човека боливијско-хрватског порекла Бранка Маринковића, који је покушао да убије Моралеса још 2009. Према писању штампе, он је власник великих плантажа соје око Санта Круза, док је на просторима Балкана познат јер запошљава ратне плаћеника са Балкана, вјероватно да би чували поља соје.
Својевремено, недељник „Тајмс“ је Маринковићеву групу описао као фашистичку, а „Њујорк тајмс“ и „Стратфор“ Маринковићеве коријене повезивали су са одбјеглим Павелићевим усташама. Боливијски Хрват морао је да бежи из земље пошто су у априлу 2009. специјалци боливијске безбедносне службе упали у луксузну хотелску собу и убили три мушкарца која су била део завере за Моралесово убиство.
Испоставило се да су завјереници имали мађарске и хрватске корене, као и везе са десничарском политиком у Источној Европи. На Моралеса је требало да пуца Едуардо Роза-Флорес, хрватски добровољац у рату 1991-1995.
Почело са Дазом
Еколошка активисткиња из Колумбије Џениз Даза прва је са друштвених мрежа летос кренула у кампању против Ева Моралеса под називом „СОС Колумбија“. Тврдила је да он пали амазонске шуме да би Кинезима продао земљу иако су то сателити НАСА демантовали. Упркос томе, у низ градова Европе и Америке одржане су демонстрације против Моралеса. Даза је завршила онлајн курс при Кенеди школи на Харварду – предвођење ненасилних покрета за друштвени напредак, који је водио познати „отпораш“ Срђа Поповић. Слика Дазе и Поповића под којом пише да се „она налази на небу“ више говори од свих Поповићевих тврдњи да га „у Колумбији интересује само екологија“.
ИН4С/Новости