Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг сматра да треба настојати побољшању односа са Русијом, али без жртвовања принципа и безбедности.
„Потребно нам је обуздавање, одбрана и дијалог. И нема никакве противречности између тога да се буде јак и чврст и предлагања дијалога. Напротив, док смо чврсти и уједињени, можемо да се укључимо у политички дијалог са Русијом“, рекао је Столтенберг у интервју за „Паис“.
„Чврсто верујем да би требало да тежимо побољшању односа са Москвом. Али, не можемо да жртвујемо своје принципе и своју безбедност“, истакао је он.
Говорећи о поновном уједињењу Крима са Русијом, Столтенберг је приметио да „Крим није део НАТО-а“. „Због тога смо распоредили трупе на наше границе, да би било јасно, без икакве сумње или ризика од неспоразума, да никада нећемо прихватити понављање ситуације са Кримом у било којој земљи НАТО-а“, прецизирао је Столтенберг. Он је додао да ће „цео савез одговорити… ако било који савезник НАТО-а буде нападнут“.
Прошле недеље је Столтенберг изјавио да су дипломатски канали дијалога за Москву отворени и да НАТО жели конструктивније односе са Русијом.
Раније је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да Русија неће тражити дијалог са НАТО-ом, већ се залаже за његов наставак. Он је напоменуо да „нису нашом кривицом замрзнути готово сви облици сарадње“.
Последњих година Русија изјављује о невиђеним активностима НАТО-а на својим западним границама. Алијанса проширује своју иницијативу и назива је „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изражавала забринутост због концентрисања снага Алијансе у Европи. Портпарол руског председника Дмитриј Песков раније је рекао да Русија никоме не представља претњу, али да неће занемаривати потезе који су потенцијално опасни по њене интересе.
Односи Русије и Запада погоршали су се због ситуације у Украјини и присаједињења Крима Русији. Оптужујући Москву за мешање у послове Кијева, Запад јој је увео санкције. Москва је предузела контрамере, повела политику замене увоза и више пута изјављивала да је контрапродуктивно са њом разговарати на језику санкција. Притом је Москва више пута одбацивала оптужбе западних земаља о мешању у унутрашње послове Украјине, рекавши да није страна у украјинском сукобу у Донбасу и субјекат Минских споразума.