Џозеф Бајден, некадашњи потпредседник у Обаминој администрацији и главни кандидат естаблишмента (дубоке државе), према свим показатељима заостаје за садашњим председником Доналдом Трампом, а оно што посебно ужасава „елиту“ Демократске странке јесте да двоје левичарских кандидата Берни Сандерс и Елизабет Ворен убедљиво воде у односу на Бајдена у трци за унутарпартијску номинацију , због чега већ сада влада својеврсна узбуна у Демократској странци.
Колумне водећих америчких часописа, тевизијских презентера, стидљиво, али објављују да је америчка Демократска странка изгледа опет упала у панику, јер Џозеф Бајден не стоји баш најбоље пред унутарстраначким изборима за номинацију за коју ће се гласати почевши од фебруара идуће године. Прецизније речено, тврдо крило странке, оно које чини „елита демократа“, они који су узурпирали власт у име „дубоке државе“ по свему судећи се уплашило популарности коју су стекли Берни Сандерс и Елизабет Ворен, те се чини да им је како год невероватно изгледало, Трамп у овом тренутку најмањи проблем, па се тражи брзо решење.
Њих двоје етикетирани су унутар партије, као и у припадајућим медијима као „социјалисти“, те се против њих могу и морају предузети мере политичке елиминације, чак и по цену да поново победи Трамп. Нешто слично гледали смо пре прошлих избора, када је Хилари Клинтон на сумњив начин преотела кандидатуру Сандерсу и онда изгубила председничку трку против Доналда Трампа. Треба јасно рећи и написати да је овде дошло до сукоба две концепције, две Америка, два света.
Подсетимо се, у јулу 2016. Викиликс је објавио више хиљада имејлова високих демократских званичника у којима се открива да је врх странке активно подупирао Клинтонову, настојећи да се отараси Сандерса, због чега је дошло до помутње међу демократима. Тадашња председница Националног већа странке Деби Шулц поднела је оставку, а изборни штаб Хилари Клинтон објаснио је јавности да су споменуте имејлове објавили руски хакери, који за рачун Кремља подржавају Трампа.
Тако је лансирана афера руског мешања у америчке изборе, а Трамп је проглашен агентом Кремља. Хилари Клинтон, иако поражена и лично и идеолошки, поново покушава да нађе простор за себе, окупи јастребове из дубоке државе и номинално себе кандидује на унутарпартијским изборима, поново је говорила о руском мешању у изборе, односно мешању у политичке процесе у Великој Британији. Клинтон, која је допутовала у Лондон како би промовисала књигу коју је написала заједно са ћерком Челси, искористила је прилику да пошаље важне политичке поруке.
Она је изјавила да је под огромним притиском од много, много, много људи да се поново кандидује за изборе 2020. Никад, никад, никад не реци никад, рекла је Клинтон, одговарајући на питање хоће ли ући у председничку трку, додајући да тренутно нема план кандидатуре. (извор : www.nytimes.com)
Клинтонова је такође критиковала владу у Лондону што није објавила извештаје о руском мешању у британску политику, ЕУ референдум 2016. и опште изборе 2017. Необјашњиво и срамотно је да влада Велике Британије још није објавила извештај о руском уплитању у британску политику, оценила је Хилари Клинтон, додајући да свака особа која гласа у овој земљи заслужује да види ове извештаје пре одржавања избора (Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству су заказани за 12. децембар 2019.) (извор : www.bbc.co.uk)
Неколико сати раније амерички медији објавили су да је Мајкл Блумберг (77) у Арканзасу поднео документацију за унутарстраначке изборе Демократске странке за председничког кандидата, који ће бити одржани 3. марта идуће године. Мултимилијардер Блумберг, који је од 2002. до 2013. обављао дужност градоначелника Њујорка још се није службено кандидовао за председничку трку, али је испунио све остале формалности. Фокс телевизија, наклоњена Републиканцима је то прокоментарисала очајничким покушајем демократа да нешто ураде, јер су већ виђени као губитници.
Водећи амерички медији, попут Вашингтон поста (гласило наклоњено дубокој држави) који су о овом догађају известили уз напомену да је Блумберг истински филантроп, закључили су ипак да он можда не би био идеалан кандидат демократа.
Блумберг се није лично оглашавао на ову тему. Раније је његов саветник за медије напоменуо да Блумберг сматра америчког председника Доналда Трампа претњом без преседана за земљу и забринут је што тренутни кандидати нису у могућности да се надмећу са Трампом. Опет, многи аналитичари, пре свега у Британији, склонији су тези да неко моћан присиљава пензионера Блумберга да се кандидује, јер како стоје ствари Бајден више не представља никакву опасност по председника Трампа, а ера Клинтонових је давно завршена прича.
Актуални амерички председник у свом је стилу реаговао на могућност председничког дуела њих двојице. Он нема магију да успе. Мали Мајкл ће пропасти. Потрошиће много новца. Суочиће се са великим питањима, личним проблемима и многим другим проблемима. (извор : www.fox.com)
Као и обично, Трамп је погодио суштину. Углађени Блумберг (173 цм висок са богатством од 55 милијарди долара) можда би се и могао учинити правом алтернативом наспрам необуздано дивљег Трампа, да није неколико ствари на које је вероватно мислио Трамп (190 цм и 3,7 милијарди) када је споменуо велика питања, личне и друге проблеме.
Најпре, Блумберг је био републиканац, а пре тога је био демократа. Између тога био је независни политичар, а од прошле године поново је у Демократској странци. Није тешко претпоставити да би се твитер ужарио од Трампових опаски на рачун ове уистину контроверзне страначке историје.
Друго, против његове фирме Блумберг ЛП четири су жене подносиле тужбе за сексуално узнемиравање и полну дискриминацију током деведесетих година. Због Блумберга лично и његових водећих менаџера.
Неки амерички медији (наклоњени републиканцима) већ подсећају да се једна од жена зове Секико Гарисон, те да је са њом Блумберг извршио вансудско поравнање за непознату суму новца. Треба веровати да би се такве приче само умножавале ако би Блумберг постао официјелни кандидат. Трамп би могао мирно да седи и чека, срећан што он није једини на тапету, а није нити најгори.
Треће, Блумберга који је живи симбол Вол Стрита, ипак очекује тврд отпор у Демократској странци, јер Америка се дефинитивно променила. Свиђало се неком или не Трамп је променио Америку.
Аналитичари вјерују да ће његова кандидатура изазвати сеизмичке поремећаје у демократској трци. Блумберг не би био идеалан демократски кандидат, јер њихови млади гласачи не желе председника тајкуна. Напротив, они се надају да ће их представљати сенатори Елизабет Ворен (70) из Масачусетса или Берни Сандерс (78) из Вермонта.
Блумберг је критиковао економски модел који промовишу Сандерс и Ворен рекавши: „Ако желите погледати систем који је некапиталистички, погледајте само шта је била можда најбогатија земља на свету, а данас тамо људи гладују до смрти. Зове се Венецуела“. (извор : www.nytimes.com)
Ипак у мантре „дубоке државе“ верује све мање Американаца.
Као поштовани и успешни градоначелник Њујорка Блумберг је донео и неколико контроверзних мера. Најспорнија је била давање овлашћења полицији да рутински и без повода зауставља, испитује и претражује људе на улици. Огромна већина грађана који су били подвргнути овом виду контроле били су црне пути и Латиноамериканци, а веома ретки од њих заиста су учинили нешто погрешно. Савезни суд је ову меру познату као „стоп анд фриск“ оценио као расну 2013. године, али је Блумберг и даље њен заговорник.
Дакле, осим што би Трамп (73) наспрам Блумберга (77) могао да испадне релативно млад и скромно богат, и не више једини неуљудан у опхођењу са женама, актуелни председник САД-а би се могао поимати скоро и као неки модеран и толерантан Американац, који не дели људе на расној основи. То наводи на закључак да би се Трамп заиста обрадовао успеху Блумберга у трци за номинацију. Ни сам Путин и председник Кси му, ваљда, не би могли изабрати противкандидата који му више лежи и који поравнава његове највеће мане. Осим можда омражене Хилари Клинтон (72), којој је Трамп недавно посветио твит у којем јој је предложио да се укључи у трку за номинацију.
Када је реч о Русији коју Клинтонова поново уводи у причу, тамошњи медији оценили су да су финансијски кругови који традиционално подржавају демократе (републиканце финансирају индустријалци) гурнули Блумберга у ватру када су схватили да Бајден (76) превише заостаје за социјалистима Сандерсом и Ворен, а њих нема смисла финансирати. То није само питање изборне трке, него будућности Демократске странке. Будућности Америке.
Блумбергова или победа Хилари Клинтон у овом тренутку изгледају фантастично за актуелног председника, осим ако Трамп не буде радио неке непоправљиве глупости у наредних годину дана. За модерне америчке социјалисте (углавном млади, Афроамериканци и Латиноамериканци) које представљају Сандерс и Ворен важније од коначне победе јесте унутрашње позиционирање и борба са Блумбергом и Бајденом.
Многи од њих вероватно неће нити гласати за председника САД-а уколико им демократски кандидат не буде по вољи. Ово додатно поларизовање гласача иде на руку Трампу што би његову победу учинило лакшом него 2016. године. Блумберг се не чини као претња Трампу, него као његов могући трофеј. Као нека врста компензације за године јавног понижавања у родном граду и властитој земљи. (Трамп је рођени Њујорчанин, а изгубио је изборе у родном граду).
Слично или још горе прошла би Хилари Клинтон. Њене шансе против Трампа биле би мање него четири године пре. Са друге стране Сандерс је огрнут ореолом праведника, ког су већ једном покрали. Ворен је такође популарна, млади јој вјерују, а уз то је и жена. Можда би постала прва жена председник. Ипак, то очигледно није демократима у плану. На први поглед делује апсурдно, али заправо је то логика америчког империјализма.
И док се Демократска странка труди да одржи своје позиције у борби са републиканцима, многи социјалисти уочавају да су они ти који све више освајају следећу генерацију гласача. Нови социјалистички тренутак везан је за нову генерацију. На ужасавање естаблишмента, већина активних на Твитеру има мање од 18 година, те њих никакве негативне емоције не везују за Совјетски савез и Русију.
И заиста, 51 одсто Американаца који имају између 18 и 29 година, изјављују да би пре живели у социјалистичком односно комунистичком друштву, него у капиталистичком или фашистичком, показује истраживање из 2017. (извор : www.dw.com)
Последња нада естаблишмента је да распири мржњу. Омражене особе имају огромну предност, лако мобилишу присталице. Мржња чини слепим. Све разлике и противечности нестају у заједничкој мржњи. Мржња уједињује. Мржња даје осећај снаге када недостају праве идеје и визије. Ипак, Трамп је ујединио индустријалце и радничку класу, те се чини да ће се злогласна ера Клинтонових (термин преузет са Fox-a) која симболизује еру владавине банкара завршити у новембру идуће године.