Владин фонд Уједињеног Краљевства представио је извештај о средствима издвојеним за борбу против „дезинформација“ у Источној Европи и централној Азији (више од 23 милиона фунти). Како је наведено у документу, у који је РТ имао увид, Лондон, који себе сматра „светским лидером у области објективности и независности медија“, планира да побољша квалитет рада у медијима, укључујући оне на руском језику и да промовише ширење „поузданих информација“.
Као што су приметили стручњаци које је интервјуисао РТ, Велика Британија интервенише у раду медија и намеће своју визију света. Поред тога, Лондон у овој фискалној години намерава да „помогне“ Западном Балкану да се приближи ЕУ и НАТО-у, као и да „подржи цивилно друштво у Украјини“.
Фондација за спречавање сукоба, стабилност и безбедност британске владе (ЦССФ) известила је о својим програмима за фискалну 2019-2020. годину. Као што произлази из докумената у које је РТ имао увид, Лондон је између осталог издвојио више од 23 милиона фунти за иницијативу за борбу против дезинформација и развоја медија у Источној Европи и централној Азији.
Стога Уједињено Краљевство очекује да ће диверзификовати медије, пре свега рускојезичне, да би „побољшали“ свој рад и омогућили становништву приступ „поузданим информацијама“.
„Велика Британија сарађује са низом својих партнера, настојећи да побољша квалитет рада државних и независних медија (укључујући оне који се емитују на руском језику) на такав начин, да је могуће промовисати социјалну кохезију, одржавати универзалне вредности и пружити поуздане информације заједницама људи који живе у Источној Европи“, наводи се у документу ЦССФ-а.
Британски фонд наглашава да руска влада наводно „улаже много у пропаганду“, која је присутна у оквиру неких „илегалних“ активности у Грузији и Украјини. Међутим, конкретни примери, као и обично, нису дати.
„Руска влада троши огромне количине новца на пропаганду, која је употпунила илегалне акције у Грузији и Украјини. У производњи пропаганде на руском језику она у почетку има предност, заузимајући доминантан положај међу осталим дистрибутерима медијских порука на руском језику на територији и ван Русије “, наводи се у извештају.
Према мишљењу британских власти, Велика Британије је „препозната широм света као лидер у области објективности и независности медија“. Захваљујући овом признању, у комбинацији са знањем из области изградње капацитета мрежа представништава у иностранству, у Источној Европи и могућности уједињавања других земаља, Лондон заузима јединствен положај који омогућава постизање стварних промена, сигурни су у ЦССФ-у.
При томе, Велика Британија, наводно, неће реаговати на пропаганду, наводи се у извештају. Уместо тога, власти ће „промовисати слободан проток поузданих информација“ и ангажовати оне који су највише склони „руским дезинформацијама“.
Следеће године Лондон планира да уложи више од осам милиона фунти у свој програм подршке независним медијима, који ће такође укључивати пројекте у балтичким државама и Украјини.
Планови Британије да финансира борбу против „дезинформација“ у Источној Европи постали су познати још у јулу. Према наводима Министарства спољних послова Велике Британије, подстакнуо их је инцидент тровањем бившег службеника ГРУ-а Сергеја Скрипаља и његове кћерке Јулије. Подсетимо, британске власти тврде да је Русија наводно била укључена у инцидент, али до сада нису доставили никакве доказе о томе. Москва је више пута негирала такве наводе.
Као што је у разговору за РТ приметио Јуриј Почта, професор компаративне политичке науке на Универзитету РУДН, позиција Русије, која следи своје националне интересе, брани међународно право и цени суверенитет других, а што не одговара западним земљама. Због тога се Велика Британија и бројне друге државе мешају у рад медија и намећу своју визију света.
„За њих је, нажалост, контролисани хаос најбољи начин да управљају другим земљама. А ако је немогуће извести директне војне операције против Русије, тада се укљулује информационо-психолошки рат. Ту се ради о демонизацији руководства земље, црњење нашег становништва и супротстављање нашим медијима. Само западна `пост-истина` мора постојати, а руско гледиште је, према њиховом мишљењу, субверзивна активност“, наводи Почта.
Подсетимо, ове године у Великој Британији више пута су покушавали дискриминисати руске новинаре. Спутњику је у септембру одбијена акредитација на годишњој конференцији Конзервативне странке без објашњења, а у јулу РТ-у није било дозвољено да присуствује конференцији за слободу штампе коју је организовало Министарство спољних послова Велике Британије. Касније је потез објашњен, наводно, због активног учешћа РТ-а у „ширењу дезинформација“.
Министарство спољних послова Руске Федерације критиковало је такве предрасуде према руским медијима. Према речима министра спољних послова Русије, Сергеја Лаврова, Запад заправо уводи политичку цензуру.
„Сврха таквих закулисних пројеката, на које позивају само своје, је урушавање постојећих универзалних и недискриминационих стандарда слободе медија, увођење пристрасног регулисања информационих ресурса, подела на `наше` и `не наше`. И најблаже речено, увођење политичке цензуре“, рекао је Лавров.
Контрола Балкана
Британска влада такође намерава да „помогне“ Западном Балкану. Овде ће се, поред рада са медијима, борити против сајбер напада, те ће промовисати реформе неопходне да земље региона приступе ЕУ и НАТО-у. У те сврхе је издвојено 16 милиона фунти.
„Циљ програма Фонда за спречавање сукоба, стабилност и безбедност, назван `Медији, сајбер-отпор и одбрамбена способност Западног Балкана`, је да се повећа стабилност региона. То се постиже побољшањем најважнијих параметара отпорности на нестабилност. Ове активности укључују помагање у одржавању функционисања независних медија, сузбијање дезинформација, јачање сајбер-отпора и нерањивости на сајбер-нападе, одбрамбене активности и подршку реформама потребним за придруживање региона ЕУ и НАТО-у”, објашњава се у документу ЦССФ-а.
Стабилан и способан да издржи претње, балкански регион задовољава интересе Велике Британије, напомиње се у документу, а финансирани пројекти су дизајнирани да повећају стабилност Западног Балкана од негативних спољних утицаја, промовишу британске вредности и помоћ у приближавању земаља НАТО-у и Европској унији.
Програмом се такође планира обука за балканске медије ради ефикасне интеракције са публиком о политичким питањима. Поред тога, планира се подршка обуци професионалних војника оријентисаних ка реформи безбедности, као и повећање способности оружаних снага земаља Западног Балкана, да брзо сарађују и да се распоређују у складу са стандардима Министарством одбране Велике Британије и НАТО-а.
Балкан, али и евроатлантска заједница у целини посвећују велику пажњу Балкану, напомиње политички аналитичар Јуриј Почта. Овај део Европе још није под потпуном контролом Запада, због чега спроводе различите програме „стране помоћи“ како би га увукле у своје структуре.
„Када је Југославија уништена, земља је заправо подељена на шест и по држава, што је била невероватна срећа за Запад. Али сада је потребно све `сварити` и савладати. Потребно је дисциплиновати, повезати се са разним програмима и обећати им да ће се придружити НАТО-у и ЕУ. Тако очекују да ће дуги низ година везати регион за западне центре утицаја“, наводи експерт.
Истовремено, западне земље страхују да ће балканске државе одржати блиске везе са Русијом и намерно оптужују Москву за „негативан утицај“ на регион, додаје Почта.
На пример, раније је Институт за безбедносне студије у Европској унији навео да Руска Федерација „спречава“ интеграцију земаља у Европску унију и Северноатлантски савез. У међувремену, Руска Федерација је негирала такве наводе. Према Министарству спољних послова Русије, упорни су покушаји да се Балкан претвори у другу одскочну даску за акције против Русије.
„Знамо да се на Београд врши озбиљан притисак с циљем да се присили да прекине обострано корисну сарадњу са нашом земљом. Српска браћа се самоуверено томе противе. Москва веома цени независну вишевекторску спољну политику Србије … “, напоменуо је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
„Превенција“ у Украјини
Према извештају британског фонда, додатних 17 милиона фунти отићи ће на подршку цивилном друштву и Влади Украјине.
„Важност Украјине са становишта европске и британске сигурности је још увек значајна. Томе су придружени стратешки важни параметри, од којих дугорочно зависе сигурност, стабилност и просперитет континенталне Европе и Велике Британије. Ми спроводимо посао, чија је сврха да обезбеди успостављање уједињене, стабилне, суверене и одрживе Украјине, применом значајног низа политичких мера и програма“, саопштила је организација.
Програм помоћи Украјини спроводи се од 2017. године. Прошле године је британска влада издвојила око 11 милиона фунти.Овим новцем Лондон је планирао да „заштити Украјину од стране агресије“, обучи оружане снаге и саветује украјинско министарство за „привремено окупиране територије“. Исти задаци су наведени у новом извјештају.
Средства ће такође ићи за постконфликтно решење. Посебно, Уједињено Краљевство намерава да помогне у суочавању са изазовима повезаним са сукобом у Украјини и проширивању методологије очувања мира у југоисточним регионима земље, постизање социјалне кохезије становника ових региона.
Према украјинском политологу и економисту Александру Дудчака, Запад је, укључујући Велику Британију, у почетку допринео уништавању Украјине, а тренутни циљ таквих програма је задржавање успостављене контроле.
„Запад је систематски радио да успостави контролу над Украјином и лиши је њеног суверенитета. Уложили су доста новца у распад земље, а сада се баве превенцијом, односно подржавају све на исти начин. Нема питања о обнови. А оно што се истиче, како кажу, „цивилног друштва“, заправо је искрено мешање у послове већ суверене државе “, рекао је Дудчак за РТ.
Он је такође уверен да су у Украјини готово све гране власти, јавног живота и медија контролишу споља.
„Тешко је упознати било које друго мишљење, осим наметнутог, у Украјини“, закључује Дудчак.
Међутим, документ британског фонда оцртава и друге циљеве. Очекује се да ће као резултат примене програма, Украјина моћи да ојача свој одбрамбени потенцијал, да спроведе војну реформу до 2020. године, боље објасни своје политике јавним и страним спонзорима, а такође и да ојача борбу против корупције.
Међутим, као што је Дудчак напоменуо, стварност је потпуно другачија. Украјина се претворила у арену сукоба различитих политичких сила Запада, где сваки спољни играч има своје интересе, а на тој позицији корупција у земљи достигла је нови ниво, и демонстративни „покушаји“ украјинске власти и њених партнера да се супротставе тој појави заправо не воде ничему, нагласио је експерт.