Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ниједна пошиљка мина српске производње није отишла у Украјину. На конференцији за новинаре после последње седнице Савета за националну безбедност Вучић је одговорио на наводе из текста бугарског портала “Армс воч”, у којем се тврди да украјинска војска у рату у Донбасу убија руске војнике кријумчареним оружјем произведеним у Србији.
Текст је, подсетимо, илустрован бројним фотографијама које је објавило Министарство одбране Донбаса 9. новембра. На једној од њих, како се наводи, приказана је српска минобацачка мина М73 ХЕ КВ, калибра 60 милиметара, коју су пронашли војици ДНР у Донбасу а коју је, како се додаје, испалила украјинска војска, али није експлодирала. У медијима се наводило да су Крушикове минобацачке мине у Украјину стигле из Уједињених Арапских Емирата, где је, према тврдњи Армс воча, извезла фирма ГИМ, коју је и у том послу са ваљевском фабриком заступао отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића – Бранко (Стефановић).
Да видите како се судбина поигра када лажете… Тај лот мина са фотографија бугарског портала део је серије од 15.000 мина, а продате су предузећу “Техноремонт” у власништу Петра Црногорца, иначе власника фирме “ЦПР Импекс” у којој је, до јуче, радила мама овог Обрадовића из Ваљева (узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића – прим, З.Р.), рекао је Вучић који је, безразложним помињањем “овог Обрадовића из Ваљева” и његове мајке, поново, без икакве дилеме, преузео улогу адвоката Небојше Стефановића и оца му Бранка, кога медији и јавност, на основу документације из Крушика, доводе у везу са коруптивним пословима у трговини оружјем.
Црногорчева фирма је, према Вучићевим речима, купила и продала (мине) компанији “Натан”, пољској, не украјинској, и то преко Кипра. Председник Србије је притом истакао да је било интересантно да за посао није добијена подршка пољских државних органа, што је обавеза.
Нигде ни Украјина, нити било ко, није поменут. Србија, иначе, као крајњи корисник не би то дозволила због наших добрих одоса и са Русијом, али и са Украјином – казао је Вучић. Крајњи корисник у овом пословном аранжману били су Уједињени Арапски Емирати, одакле су спорне мине стигле у Украјину.
Лист Данас и Глас Шумадије хтели су да чују шта о Вучићевој изјави има да каже прозвани власник компаније ЦПР Импекс Петар Црногорац, али нам је он, судећи по броју телефона са ког се јавио, негде из иностранства само кратко поручио да га “позовемо следеће недеље”, што ћемо, свакако и да учинимо.
Ко је Петар Црногорац? Петар је син дугогодишњег директора у Застави оружју Светозара Црногорца, који је био задужен за продају Заставиног оружја, а седиште му је било у Застави импеџ, наспрам Скадарлије, у Београду. Светозар Црногорац је током дугогогодишњег директоровања у сектору продаје Заставиног оружја стекао, како тврде његове некадашње колеге, значајне и утицајне контакте у светском оружарском бизнису.
Какве и колике, најбоље се видело у јануару 2006., кад је, сасвим извесно, уз његову подршку, гласовити амерички Ремингтон, његовог млађаног сина Петра, који је тада имао неких 20 и кусур година, поставио за контролора испорука Заставиног ловачког оружја за тржиште САД.
Застава и Ремингтон су, иначе, наредне 2007. потписали споразум о стратешком партнерству, америчка компанија је нешто доцније хтела да преузме крагујевачку фабрику, али се томе успротивио тадашњи председник Србије Борис Тадић, поручивши да српска војна индустрија никада неће да буде приватизована…
Елем, Застава је Ремингтону 2006. испоручила осам лотова са укупно 24.000 ловачких карабина, које је у крагујевачкој фабрици, у име Американаца, примио Петар Црногорац. Следеће године испоручен је нешто мањи контингент, да би 2008., услед финансијске кризе и рецесије која је те године најпре захватила САД, пословни аранжман Заставе и Ремонгтона био обустављен. Дотадашњи Ремингтонов човек за Заставине испоруке Петар Црногорац није остао без посла у бизнису са оружјем.
Напротив, врло брзо је почео да тргује и наоружањем и војном опремом, због чега је пре шест година био допао и истражног затвора, у којем је, због наводних малверзација са оружјем са војних стокова, провео око месец дана. Колико је јавности познато, тај поступак доцније није настављен, али је Црногорац јуниор наставио не само да се бави, него и да развија оружарски и друге бизнисе, и то, ако је судити према “имовинској карти”, врло успешно.
Петар Црногорац је најпре основао већ речену компанију ЦПР Импекс, чија је претежна делатност “неспецијализована трговина на велико”, односно трговина наоружањем и војном опремом. Потом је, у Војводини, купио Техноремонт који је прексиноћ поменуо Вучић, а реч је о некадашњем заводу за ремонтовање борбених возила. После тога, у Црној Гори је купио компанију Монтенегро Дифенс Индустри (МДИ), која је црногорски пандан српском државном извознику наоружања и војне опреме – Југоимпорту СДПР.
Ширећи делатност, Црногорчева фирма ЦПР Импкс 2015. преузела је Српску фабрику стакла у Параћину која је, до тада, била у власништву конзорцијума који су чинили Корпоративна трговинска банка из Софије, као гарант, те бугарске компаније Гласс Индустри и Рубин из Плевена. Конзорцијум је у Србији представљао контроверзни бугарски бизнисмен Цветан Василев, против кога се у Бугарској води кривични поступак због сумње да је проневерио 100 милиона евра.
Решењем Вишег привредног суда у Крагујевцу, у Српској фабрици стакла, у септембру 2017., покренут је стечајни поступак, а близу 250 радника те фабрике отпуштено је с посла. Апелациони привредни суд у Београду поништио је решење о стечају, али су отпуштени радници и даље без посла, упркос чињеници да су право на рад покушавали да остваре у судском поступку који су изгубили, те су уместо права на рад, добили обавезу да плате судске трошкове од по 52.500, укупно нешто више од 10,5 милиона динара. Стаклара, чији је већински власник фирма Петра Црногорца, наставила је са радом.
Сарадња ГИМ-а и Техноремонта
Компанија ГИМ,коју у пословима са домаћим војним фабрикама неретко заступа Бранко Стефановић, и фирма Петра Црногорца – Техноремонт, из Темерина, имале су и заједничке пословне подухвате.
Према доступним информацијама, наиме, ГИМ и Техноремнот су 2017. Министарству одбране Саудијске Арабије испоручиле 800 митраљеза М 84, 50 вишецевних бацача ракета (ВБ Р) и 27.500 пројектила за те лансере, затим 10.000 ракета за ВБР БМ21, као и 15 протиавионских топова и 60 минобацача.
Пише: Зоран Радовановић
http://www.glassumadije.rs/