Први споменик хероини Великог рата Милунки Савић, подигнут 1995. године у Јошаничкој Бањи, у близини њеног родног села Копривнице, недавно је обновљен. Уз ангажовање аутора споменика Љубише Манчића из Београда санирана су оштећења, обављено је чишћење, а радови се настављају реконструкцијом спомен-собе.
Наиме, испод споменичког постамента постоји и соба од око педесетак квадрата која ће бити реконструисана, заштићена од прокишњавања и даљег пропадања.
– Ту ће се, објашњава нам Дејан Котурановић, председник Месне заједнице Јошаничке Бање, у саставу сталне поставке, поред експоната који подсећају на живот и дело хероине налазити и савремена звучна и видео-опрема, уз коју посетиоци могу одгледати краћи филм и добити бројне информације о Милунки Савић, њеним ратним и мирнодопским подвизима, као и подсећање на збивања у Великом рату – каже Котурановић.
Он напомиње да ће овај посао бити окончан крајем ове године, а новац од око осам милиона динара добијен је из касе ресорног министарства и општине Рашка.
Котурановић нас још подсећа да је 2015. године, уз очување првобитног изгледа и споља и унутра, обновљена и родна кућа Милунке Савић, која је била у руинираном стању. Затим је, уз помоћ Војске Србије, обновљен и пут до тог објекта.
– Годину дана касније, додаје Котурановић, покренули смо и манифестацију „Дани Милунке Савић”, која се уз занимљив културно-научни и забавни програм одржава сваке године у октобру.
Иначе, Милунка Савић, рођена је 28. јуна 1892. године у селу Копривници код Јошаничке Бање. А реч је о жени која је у судбоносним тренуцима Србије стала у строј са мушкарцима ратницима. Обукла је панталоне, посекла косу и, представљајући се као Милун све док њена тајна приликом рањавања није откривена, ратовала од балканских до краја Првог светског рата.
Прославила се као бомбаш Дринске дивизије, бомбаш славног гвозденог пука Моравске дивизије, а на Солунском фронту је добила чин пешадијског наредника и постављена је за командира јуришног вода.
Њој су се дивили саборци, од ње страховали непријатељски војници, а пред њом су, после рата, уз почасни поздрав, биле постројене националне гарде и елитне јединице савезничких држава.
Одликована је 12 пута, а међу тим признањима су Карађорђева звезда са мачевима, орден француске Легије части, споменице ослободилачких ратова у Првом свеском рату, британски Орден Светог Мајкла, руски Орден Светог Ђорђа Победоносца… Прва је жена која је одликована француским орденом Ратни крст.
Та највиша признања углавном су јој уручивали високи инострани војни команданти, попут француског генерала Франше Д’Епереа, команданта Солунског фронта.
После, у миру је живела тешко, одбила је понуде да напусти Србију и живи удобно, сходно заслугама у Француској. А, поред своје кћерке и три усвојене, отхранила је и подигла још тридесетак сирочади.
Од државе Србије једва је, пред крај живота, а умрла је октобра 1973. године, добила пристојан мали стан, пошто је претходно дуго живела у трошној кући на периферији Вождовца и радила као чистачица у једној тадашњој банци и приватној кафани.