Папа Фрања данас је од светских лидера затражио да се одрекну нуклеарног оружја и да одбаце хладноратовску доктрину одвраћања, рекавши да гомилање нуклеарног оружја умањује безбедности, траћи новац и прети човечанству.
Након што је положио венац и помолио се у подножју споменика жртвама атомске бомбе, папа је рекао да је то место подсетник на „бол и ужасе које су људска бића способна да нанесу једна другима“.
„Уверен да је свет без нуклеарног оружја могућ и неопходан, тражим од политичких вођа да не забораве да нас то оружје не може заштитити од тренутних претњи националној и међународној безбедности“, навео је поглавар Римокатоличке цркве.
Фрања је Нагасаки, а затим и Хирошиму, посетио на почетку тродневне посете Јапану, намењене истицању позива на глобалну забрану атомског оружја. Стога је Нагасаки био идеално место за почетак посете, не само као жртва нуклеарног оружја већ и као место где је започело хришћанство у Јапану.
Ватикан је био међу првим државама које су потписале и ратификовале пакт УН о забрани нуклеарног оружја, а сам Фрања је начинио корак даље од свих својих претходника тврдњом да је не само коришћење већ и само поседовање нуклеарног оружја „за осуду“.
Иако данас није поновио ту осуду из 2017, изнео је сличан закључак.
„Једна од најдубљих жеља људског срца је она за сигурношћу, миром и стабилношћу. Поседовање нуклеарног и другог оружја масовног уништења није одговор на ту жељу. Напротив, оно је увек онемогућава“, рекао је папа.
Американци су прву атомску бомбу бацили на Хирошиму, 6. августа 1945, при чему је страдало 140.000 људи. Три дана касније је око 74.000 људи погинуло када је бомб бачена на Нагасаки. Многи који су преживели атомско бомбардовање су трпели дугорочне последице радијације и добили разне врсте рака.
Према јапанском закону из 1957, намењеном подршци преживелима из Хиросхиме и Нагасакија, више од 370.000 људи је могло да се пријави за разне врсте помоћи владе, међу којима су и медицинска и социјална нега, у зависности од тога колико су били удаљени од места нуклеарне експлозије.
„У свету у ком милиони деце и породица живе у нехуманим условима, новац који се баца и богатство које се ствара путем производње, надограђивања, одржавања и продаје све разорнијег оружја су увреда упућена небесима“, навео је Фрања.
Он је изразио жаљење због „климе неповерења“ која разара покушаје неширења нуклеарног оружја и правни оквир његове контроле, након низа кршења споразума и овогодишње пропасти хладноратовског Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ). САД су се из ИНФ формално повукле у августу, оптужујући Русију за развој ракетног система који је тим споразумом забрањен.
Папа Јован Павле Други је 1982. заузео став да нуклеарно одвраћање може бити морално прихватљиво као прелазно решење „све док се користи као корак ка обостраном у проверљивом нуклеарном разоружању“. Међутим, Ватикан је у скорије време закључио да политика одвраћања постаје перманентна и да не води разоружању. Својом данашњом осудом одвраћања, Фрања је задовољио либерале и узнемирио конзервативце.
Јапанци који су дошли да виде папу били су захвални на његовој поруци.
„Мислим да је он особа која без задршке може да пошаље поруку мира“, рекао је Негоро Фумијо, 62-огодишњи хришћанин из Осаке.
Фумијо је био један од око 35.000 људи који су сатима чекали да папа одржи мису на бејзбол стадиону у Нагасакију. На олтару се налазила и статуо Богородице, спашена из катедрале уништене атомском експлозијом.
Фрања је у Нагасакију такође одао пошту хришћанским мисионарима и мученицима вековима након што је мисионар, а сада и светац, Франсиско Ксавијер донео хришћанство у Јапан 1549. године.
Папа је положио венац и на споменик 26 мученика из Нагасакија, који су 1597. разапети на крстове. То је био почетак двовековног прогона хришћана у Јапану.
Хришћанство су у том периоду очували такозвани „Скривени хришћани“, исповедајући веру у илегали.