Дозволу за извоз оружја и муниције произведене у Србији може да добије свака компанија која прибави потребне сагласности и приложи сертификат о крајњем кориснику. Србија није продавала оружје Украјини, нити је њено оружје икада завршавало у државама које су на црној листи увозника. За сваку даљу препродају из земље тзв. крајњег корисника трећој држави Србија – не може бити одговорна.
На серију оптужби опозиције о злоупотребама у трговини производима наменске индустрије, овако одговарају у министарствима која су кључна за оверу исправа домаћег наоружања на путу од произвођача до купца. Тиме се ставља и тачка на спекулације да је на списку држава које наша земља наоружава и Украјина, односно да српско оружје пуца на Русе на истоку ове државе.
Министарство трговине саопштило је да је током 2018. године издата 371 дозвола за извоз наоружања и војне опреме, а одбијено је 13 захтева компанија које нису испуниле потребне услове. Ове године издато је 329 дозвола за извоз, при чему је одбијен само један захтев.
У одговору Мариники Тепић, потпредседници СзС, која је пре неколико дана оптужила Владу Србије и њене институције за злоупотребе приликом извоза производа наменске индустрије, министарство трговине саопштило да је за добијање извозне дозволе потребна сагласност чак четири државне институције пре њихове овере коначне дозволе.
– Дозволу добија свака компанија која поднесе уредан захтев са оригиналним „енд јузер“ сертификатом и пуноважним уговором о купопродаји, под условима да земља у коју се извози оружје није под санкцијама УН, ЕУ и ОЕБС. То су главни критеријуми, док су остали мањевише техничког карактера. Министарство трговине нити може да помогне, нити да одмогне било коме ко не испуњава прописане услове – наведено је у саопштењу.
Ово министарство одбија и спекулације о обавезној уплати новчаног износа као наводног предуслова за добијање дозволе и наглашава да је Србија у последњих пет година, према критеријумума међународне организације Small arms survey, међу првих пет земаља у свету по транспарентности у издавању дозвола за извоз и увоз наоружања и војне опреме.
– Зашто би било ко давао новац за било коју врсту услуге ако је познато да дозволу издајемо у року од 24 часа од тренутка добијања последње сагласности надлежне институције – наводе у Министарству трговине, али и позивају Маринику Тепић да јавно каже „ко је дао и примио, не 120.000 евра, већ и 120 динара за било коју услугу у овом поступку“.
Компаније које су регистроване за трговину оружјем и муницијом двапут годишње се окупљају на отвореним радним састанцима у Министарству трговине, а у последњих шест година привредници нису изнели ниједну примедбу на сарадњу са државом.
Ово министарство само је једна од карика у ланцу сагласности за извоз оружја и муниције. За овај посао неопходне су сагласности и Министарства спољних послова, одбране, МУП-а и Безбедносно-информативне агенције.
Шеф дипломатије Ивица Дачић негира да је Србија ишта из војног програма извезла у Украјину, али наглашава и да афера о наводној продаји оружја има политичку и комерцијалну димензију. Она се, према мишљењу Дачића, користи за нападе на председника Александра Вучића и министра полиције Небојшу Стефановића.
– Права истина је да Србија не извози оружје у Украјину, нити је наоружавала Исламску државу – истакао је Дачић.
Према Дачићевим речима, свако домаће оружје има конкретне ознаке на основу којих може да се провери порекло контингента и крајњег купца. Тако је утврђено да су српске мине затечене у Украјини део серије од 15.000 мина, које је приватна компанија „Техноремонт“ у власништву Петра Црногорца, иначе власника фирме „ЦПР Импекс“ у којој је била запослена мајка узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића, преко Кипра извезла у Пољску.
– Министарство спољних послова проверава да ли је крајњи корисник коме се продаје оружје на листи забрањених земаља. Уколико није, као што је случај са Пољском, нема ни одговорности Србије ако се то оружје касније препрода трећој земљи. Крајњи корисници не могу да продају то оружје ако се не обрате нама и кажу да ће га продати неком другом. Нашем министарству се за то нико није обратио – навео је Дачић.
СПЕЦИЈАЛНИ РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ
Наменска индустрија Србије на мети је вођења специјалног рата против Србије, иза кога стоје и пословни интереси – тврди шеф посланичке групе СНС у Народној скупштини Александар Мартиновић. Он је поново одбацио тврдње дела опозиције о нелегалној трговини оружјем, наводећи да би Србија, уколико би то била истина, већ била под санкцијама.
– Ништа то није случајно. Води се синхронизована акција, не само против министара, Владе и председника, већ и против саме државе – рекао је Мартиновић.
ПОМОЋ ИРАКУ ПРОТИВ ТЕРОРИСТА
Србија је из солидарности донирала војну опрему Ираку како би помогла борбу против Исламске државе. Овакве операције су дозвољене, али само ако крајњи корисник није земља под ембаргом УН за увоз оружја и муниције.
Шеф дипломатије, међутим, наводи да је у пракси било и другачијих ситуација, попут случаја да муниција коју Србија прода САД, Американци проследе Авганистану и другим земљама.
– Таквих случејава је било, али то је забрањено ако је крајњи корисник на црној листи УН – наводи Дачић.
НАЈВЕЋИ УВОЗНИЦИ НАШЕГ ОРУЖЈА
l Уједињени Арапски Емирати
l Сједињене Америчке Државе
l Саудијска Арабија
l Кипар
l Остале државе ЕУ
Извор: Новости