Бламажа! Тројица црногорских амбасадора – Миодраг Влаховић, Небојша Калуђеровић и Жељко Перовић, испрсила су се „јуначки“ са по 200 државних евра како би одбранили говор мржње осуђене колегинице Мирне Никчевић, која је у налету „патриотизма“ пожелела да запали манастир Дајбабе „и сва говеда тамо“…
Оваква реторика забележена је у Другом светском рату, када су њоме зидани концентрациони логори на овим просторима и у њима спаљивани живи људи. Солидарисање амбасадора са немирном Мирном показује да и они мисле исто што и она. Јер нико ништа не ради без разлога, а њихове екселенције очигледно га имају.
Овим чином демонстрирали су непоштовање суда своје земље и изругивање његове одлуке, што је још један, довољан разлог да држава реагује и суспендује овај тројац. Бити дипломата, а бити острашћен, не иде. А ширити мржњу према бројној нацији каква је српска у Црној Гори – још мање.
Да ли је онда ова „црна тројка“ достојна да обавља дипломатски посао или их треба разрешити функција, након што су још више потпирили скандал од којег сваки честити Црногорац сагиње главу? Или је говор мржње, можда, нови стандард црногорске модерне дипломатије?
Један критичар сматра да је држава погрешила што „подгоричке мускетаре“ пре одласка у Ватикан, САД и Аустрију није подвргла проверама пословне способности, јер да се то десило, по свој прилици не би мрдали из Монтенегра.
Црногорски амбасадори примају позамашне плате (од 4.000 до 6.000 евра) из државног буџета, што значи да су казну платили новцем грађана, па и оних које Мирна жели да запали. Ето толико о тој „солидарности“ и колегијалности, чија је основна нит, нажалост, мржња према српском народу.
Аутор: Велиша Кадић
http://www.novosti.rs/