Америка мора да престане да слепо подржава Украјину и побољшати односе са Русијом, написао је војни стручњак, професор америчког поморског колеџа Лајл Голдштајн. Чланак је објављен у америчком часопису Нешенал интерест.
„Заправо, постоји много разлога због којих америчко Министарство мора да се <...> „помири“ са статусомн црноморског полуострва“, наводи се у чланку.
Према Голдштајну, треба се присетити крвопролића „широм света, од Мјанмара до Мексика, и упоредити их са мирном „анексијом“ Крима.
„Други разлог је „историјска правда“, јер је 1954. године Крим Украјинском ССР поклонио генерални секретар Комунистичке партије Никита Хрушчов.
„Руси су за Крим проливали реке крви – како током кримског, тако и током другог светског рата спашавајући свет од нацизма“, говори експерт о трећем разлогу.
Москва ће Крим увек сматрати кључним регионом за националне интересе, додаје Голдштајн с обзиром на то да има снажну морнаричку базу. Стручњак напомиње да су, након хаотичног распада СССР-а, границе бивших совјетских република изузетно крхке, а ова ситуација ће се наставити „наредних деценија“. Истовремено, такво „несигурно“ стање у бившем Савезу не угрожава националну безбедност САД.
Као шести разлог, Голдштајн критикује неолиберализам и „жељу да се свуда прогура међународно право“. Према његовим речима, време је да се престане са маштањен и реално сагледа стање ствари.
Главне европске земље су већ уморне од антируских санкција, наставља он. Одмена економских рестриктивних мера имаће само позитиван утицај на Италију, Немачку и остале земље ЕУ.
Санкције су раздвојиле НАТО, и спречиле земље чланице савеза да се ефикасно боре против тероризма и имиграције
Девет – кримска криза могла би да доведе до руско-америчког рата који би могао да ескалира у потпуни нуклеарни сукоб, сматра Голдштајн. На крају. експерт додаје десети разлог, Москва ће пристати да Кијеву надокнади губитак полуострва – када се „у потпуности помире с тим“.
Раније је, почетком новембра бивши амерички дипломата Денис Ортблад у свом чланку позвао САД да признају присаједињење Крима РФ. Према његовом мишљењу, то је неопходно за побољшање односа између Запада и Москве.
Бивши дипломата је рекао да се то може постићи применом реалне политике према Русији. Ортблад је приметио да ће такав потез „донети користи, насупрот нашим санкцијама“.
„Становништво Крима је историјски било и остаје претежно руско“, рекао је Ортблад.
У Европи такође позивају и да се призна Крим. Европске санкције против Русије неће променити статус Крима, изјавио је Антон Фрисен, заменик бундестага из Алтернативе за Немачку (АфД).
„Крим ће дефинитивно остати руски. Ово је стварно стање ствари“, нагласио је парламентарац.
„Главну корист од антируских санкција имају САД“ , додао је он.
Посланици из АфД-а такође су више пута посетили руски Крим.
„Санкције никада нису довеле до успеха. На њих гледамо веома критично. Немачке компаније морају да имају избор, и саме одлуче у којим ће регионима да раде. Увођење анти-руских санкција било је грешка, јер оне негативно утичу на Русију и Немачку“, рекли су представници једне од група немачких политичара који су тада стигли на Крим.
Средином октобра, немачки економски стручњаци су рекли да је готово половина губитака од антируских санкција била у западним земљама. Месечни губици од трговине износе око четири милијарде долара, при чему је Немачка изгубила 38% тог износа – 667 милиона долара месечно.