На Западном Балкану Србија је најпопустљивије окружење када је реч о руском утицају, оцењује америчко Министарство одбране и констатује да је сарадња САД са нашом земљом у области одбране и даље компликована због тежњи Србије да остане војно неутрална и да не приступа војним савезима. То се према Радију Слободна Европа (РСЕ) наводи у извештају америчког министарства из маја ове године.
У извештају су анализирани односи Русије са Србијом, Приштином, БиХ и Северном Македонијом, а наводи се да су билатерални односи Србије и Русије биле на знатно нижем нивоу пре доласка на власт Српске напредне странке, на челу са председником Александром Вучићем 2012. године.
„Након 2012. године, Српска напредна странка је предузела кораке како би повећала војну сарадњу са Русијом“, наводи се у извештају у који је РСЕ, како наводи, имао увид.
Америчко министарство оцењује да је та сарадња резултирала потписивањем уговора о стратешкој сарадњи у новембру 2013. године, као и да једино Србија на Западном Балкану има потписане уговоре о сарадњи у области безбедности.
Наглашава се и да једино Србија учествује у заједничким војним вежбама са Русијом, најмање два пута годишње од 2014. године, као и да благонаклоно гледа на помоћ приликом набавке војне опреме.
У извештају се тврди и да је Русија, како би се супротставила међународној изолацији која је уследила након припајања Крима 2014. године, почела да показује веће интересовање за развојем војне сарадње са Србијом.
У извештају се подсећа да су прослава дана Војске Србије и војна парада померени 2014. како би руски председник Владимир Путин могао да присуствује том догађају, и наводи да је темпо заједничких војних вежби интензивиран после те године.
Када је реч о куповини наоружања и опреме, наводи се да је од 2012. године једино Србија на Западном Балкану набављала руско наоружање и опрему, чији износ премашује милион долара.
Детаљно се наводе све куповине, међу којима је и набавка два хеликоптера Ми-17, вредних 25 милиона долара 2016. године.
Наводи се и да Србија чврсто одбија да иде ка чланству у НАТО, иако је чланица Партнерства за мир са активним Индивидуалним акционим планом партнерства (ИПАП).
„САД су најактивнији војни партнер Србије. Србија има више него двоструки број ангажмана са САД него са било којом другом државом. Међутим, мањак транспарентности у стратешким и оперативним приоритетима Србије компликује сарадњу у области одбране“, наводи се у извештају и указује на сарадњу Србије и НАТО-а, упркос томе што наша земља не тежи да постане чланица Алијансе.
О сарадњи са БиХ, Приштином и Северној Македонији
Када је реч о Босни и Херцеговини, у извештају се наводи да односе те државе са Русијом компликују етничке и политичке тензије у тој земљи.
Тврди се да постоје докази да „Русија подржава сепаратистички покрет босанских Срба на челу са Милорадом Додиком“ с циљем да спречи улазак БиХ у НАТО и ЕУ.
„Тензије у БиХ додатно подстичу односи између државних институција и ентитета Федерације Босне и Херцеговине на једној страни, док је на другој страни већинско српски ентитет Република Српска“, указује се у извештају и оцењује да то што се водеће партије босанских Срба противе чланству у НАТО пружа Русији прилику да дестабилизује БиХ.
Напомиње се и да Приштина не сарађује с Москвом у безбедносним питањима.
„Русија не признаје Косово као суверену државу и подржава одбијање Србије да призна независност Косова. Иницијатива Косова да развије одржив војни систем и жеља да потпише акциони план за чланство у НАТО савезу (МАП), ограничава могућност Русије да се меша у унутрашња питања Косова“, сматра америчко министарство.
Наводи се и да политика САД према развоју косовских снага безбедности „позива на придржавање десетогодишњег плана транзиције уз подршку САД, наставак регрутације припадника из мањинских заједница и унапређење комуникације и координације између КСБ-а и НАТО-а“.
У извештају се наводи и да је НАТО тренутно у процесу преиспитивања односа са Приштином, не укључујући мисију КФОР, након што је донета одлука о трансформацији КСБ.
У извештају се наводи и да је одбрамбена политика Северне Македоније примарно вођена чланством те земље у НАТО и да су те тежње ојачале отпор Скопља према руском мешању.
Америчко министарство сматра да је Русија на Западном Балкану одлучна да одбије утицај ЕУ и САД и умањи утицај НАТО.
Такође оцењује да САД и ЕУ не могу себи да приуште амбивалентност на Западном Балкану, јер такав приступ отвара врата „руском малигном утицају“.