Покушаји САД да зауставе или бар успоре почетак експлоатације „Северног тока 2“, али и „Турског тока“, о коме се интензивно разговара ових дана и у Америци, изазвали су серију текстова о „руским шпијунима“ који редом трују „новичоком“.
Медији који су се максимално трудили да лансирају случај Скрипаљ, пронашли су нову медијску „сензацију“ — тровање бугарског бизнисмена Емелијана Гебрева, који је, наводно, такође отрован „новичоком“. Након детаљнијег испитивања испоставило се да је ово застарела и демантована прича. Међутим, изазива сумње чињеница да се вест појавила у време „шпијунског скандала“ у Србији и изградње „Турског тока“.
„Шпијунски скандал“ у Србији се појавио услед интензивнијих контаката Москве и Београда, након посете руског председника Владимира Путина Србији, а уочи планиране посете председника Србије Александра Вучића у Москву, тврди бугарски стручњак. Према речима ветерана Спољне обавештајне службе Русије Игора Морозова, ако је први циљ наводног „шпијунског скандала“ у Србији супротстављање ширењу утицаја Русије на Балкану, онда је други циљ много шири, а може се довести у везу са гасоводом.
Санкцијe „Северном току“ — због промовисања америчког гаса
„У америчком Конгресу поново су постале актуелне изјаве о томе како да се осујети изградња ’Северног тока 2‘ или да се бар успори за годину дана. За то време Американци би имали прилику да промовишу свој скупи течни природни гас, који и сада активно рекламирају“, подсетио је Морозов.
Према његовим речима, због тога је и неопходан талас информационог рата, захваљујући коме би се „пробудила“ политичка класа Европске уније.
„На крају крајева, талас санкција око ’Северног тока‘ ће само допринети промовисању америчког гаса на европском тржишту, а земље ЕУ ће се још више увући у економски рат против Русије“, сматра сенатор.
Поновно писање о тровању бугарског бизнисмена је демонизовање руских специјалних служби, наводе руски медији.
„То је координисана акција још једног покушаја компромитовања делатности руских специјалних служби због импресивних резултата њиховог рада у борби против међународног тероризма, конкретно у Сирији“, закључио је члан Комитета за безбедност и супротстављање корупцији при Државној думи Андреј Луговој.
Према његовом мишљењу, исти циљ имају и гласине о случају „тровања Гебрева новичоком“ и „шпијунски скандал“ у Србији и подсећања на „провокације у Црној Гори“.
Бугарска на челу борбе против „руских шпијуна“
„Важно је напоменути да се актуелни чланак о ’тровању бугарског бизнисмена од стране ГРУ‘ појавио скоро истовремено кад и ’шпијунски скандал‘ у Србији“, каже Ганчев.
Како се испоставило, Бугарска је на челу борбе против „руских шпијуна“. Међутим, Ганчев није без разлога поменуо Србију, јер се тренутно у тој балканској земљи активно појављују вести које, према писању руских медија, у исти кош стављају и „шпијунски видео“ и „покушај војног удара у Црној Гори“ (иза кога наводно стоји Русија) и случај Скрипаља.
Серија скандала на Балкану личи на талас хистерије око „уплитања“ ГРУ у сва могућа дешавања у Западној и Централној Европи последњих месеци. Како се наводи, траг „руских обавештајаца“ је „пронађен“ и у Аустрији, Француској, а касније у Чешкој и Шпанији.
Тровање „новичоком“ или рат олигарха
Портал „Инсајдер“, чији је власник либерални активиста Роман Доброхотов, недавно је објавио чланак који је представљен као резултат истраживања. У чланку су објављена поједина имена „агената ГРУ“, који би наводно могли бити умешани у тровање бугарског бизнисмена Емелијана Гебрева и његовог сина 2015. године. Како се наводи, бизнисмена су покушали да отрују агенсом „новичок“.
„Инсајдер“ је, наводно, спровео истрагу о тровању Гебрева, заједно са порталом „Белингкет“, који је активно потенцирао верзију „руског трага“ у тровању у Солсберију. Раније су „истражитељи“ из „Белингкета“ довођени у везу са британским Министарством одбране. Трећи учесник у актуелној „истрази“ је немачки часопис „Шпигл“, који је у августу ове године надувавао причу о „немачком Скрипаљу“ — убиству извесног Зелимхана Хангошвилија у Берлину. Немачки часопис је случај представио као „убиство по налогу специјалне службе“, алудирајући на Москву.
Прича о бугарском олигарху Гебреву „испливала“ је током кривичног гоњења лидера бугарског покрета „Русофили“ Николаја Малинова, који је оптужен за шпијунажу у корист Русије.
Бугарски медији су окарактерисали Гебрева као „скандалозног трговца оружјем“. Међутим, он је у пролеће ове године за радио „Слободна Европа“ (који финансира амерички Конгрес) рекао да су га 2015. године покушали отровати „новичоком“.
Тада је портал „Белингкет“ објавио име „агента ГРУ“ који је „два пута покушао да отрује бугарског бизнисмена“. Реч је о извесном „Денису Сергејеву“, који се представљао као „Сергеј Федотов“. Он је, наводно, био трећи учесник који је извршио покушај тровања у Солзберију.
Верзију о тровању Гебрева „новичоком“, коју је поново покренуо „Инсајдер“, још у фебруару је демантовао генерални тужилац Бугарске Сотир Цацаров, који је данас задужен за „шпијунску аферу“ Малинова. Он је истакао да 2015. године нису спомињани никакви „руски шпијуни“, као и да Гебрев није отрован „новичоком“.
У ствари, позадина приче је био рат који су водила два магната — Гебрев и банкар Цветан Василев, за фабрику која се бави производњом муниције „Дунарит“.