За разлику од метеоролога, сеизмолози не могу краткорочно предвидети избијање земљотреса. Ипак, познато је које су „жаришне зоне“ у Србији.
Земљотрес који је јуче ујутру у 3.54 погодио Албанију и који се снажно осетио и у Црној Гори и целом региону, један је од најјачих поред оног из 1979. године. Уследили су накнадни потреси, а последњи јачи земљотрес који је регистрован у Албанији био је у 14.05 и износио је 4,4 јединице Рихтера.
Око 10.20, земљотрес јачине 5,5 јединица Рихтера погодио је и Херцеговину. И овај потрес осетио се у Хрватској и Србији. Око 15 часова забележен је потрес од три јединице.
Најављени су и нови удари, а најцрвенији на мапи је управо Балкан.
Дежурни сеизмолог у Сеизмолошком заводу Србије Горан Крунић наводи да тло у Србији јесте мирно, када је реч о јаким потресима. Додаје и да сеизмичка активност не престаје.
„Постоје инструментални записи да се земљотреси дешавају у Србији, али, што се тиче осећајних земљотреса, последњи је забележен 21. новембра на територији Зајечара, магнитуде 2,3 јединице“, каже Крунић.
На питање да ли сеизмолози могу да предвиде време или локацију потреса, Крунић је рекао да је могуће дати само дугорочну прогнозу.
„Нажалост, сеизмолози нису у могућности, за разлику од Хидрометеоролошког завода, да дају краткорочну прогнозу. Сеизмолози могу дати само дугорочну прогнозу са свеликом стопом остварења. Кад кажем дугорочну, то је на 10, 50 година“, рекао је Крунић.
Наводи да су познате жаришне зоне, како у региону тако и у Србији.
„Жаришне зоне које могу генерисати земљотрес у Србији су Копаоник, Западна Србија, Краљево, Крагујевац, Свилајнац, Рудник, Лазаревац“, навео је Крунић.